Српски сион

Б р . 27

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 449.

4. слугу — укунно 26. православних Хришћана. Презимена „домаћина" ова су: „^какичх, Рбжичичх. Богосавлек, Чордаш, Њтрок, Чоснч, п Дшачлн". Кратке белешке. У селу Беведеку било је год. 1731. ернских православних домова 9. године 1796 било је Срба у селу Безедску 200. а 1890. год. 175 дакле за 94. године умалио се број Срба у исгом селу са 25. душа XVII (тмо Шарок. У селу Шароку о ускршњем посту год. 1735. исповедило се „Дамаћина" 22. Домаћица 21. Браће и синова 15. кћери и снаја 9. слугу — укуппо 67. православних Хришћана. Пр езимена ,,домаћина" ова су: ,,Е8чичх, Полњшц, Сгтоичх, Отоикок, и КВ колјли " а остала су само крштена имена.

Кратке белешке. У селу Шароку било је год. 1731. српских православних домова на броју 16. године 1796. било је у истом месту Срба 537. а 1890. год. 288. дакле за 94 године нестало је прав. Срба у иоменутом мосту 249. душа. XVIII. Смо Ивлнк. У селу Ивању о ускршњем посту год. 1735. исповедило се „Домаћииа" 20. ,,До маћица" 11. Браће и синова 5. кћери и снаја 2. слугу — укупно 38. православних Хришћана. Презимена ,.домаћина" ова су: ,,Кален, Ерднеш, Каичетичх, Д1нркок, Жп= лич, ( гтоан . . . Иканок и Иканокич". Кратке белешке. У селу Ивању било је год. 1731. срнских православних домова 16. Године 1796. било је ирав Срба 104. а 1890. год. 37. дагае, за 94. године нестало је Срба у селу Ивању свега 67. ће се.)

д о п и с и.

Са Удбине. (ОсвеЛење другог школског барјака у Крбави!). — Од како је Удбине у некада. крвавој нашој крајини и на њој Србииа, — није се што овакова збило, као што се то зби лицем на Видовдан ове године на. њој — а то је посвета у свој Крбавц другог школског барјака за правосл. Српчад, на овдашњој четвероразредној иучкој учиони. — Нема тога лера, које би било кадро дати вјернога израза оном одушевљењу и уживању; — оном миљу и раздраганој вољи; ч)ном узвишеном заносу срца и душе; — оном усхићењу и раздраганом жару родољубља, — су чим би заиешена, тако рећи опијена, удбинска II околна Србадија, кад је дочекала, да јој се у славу Божију и св. иравославља, а за срећу и душевни напредак једнога блага свога, Сричади младе, — те узданице и миле им даде — иосвећује красни барјак, набављен милодарима Србадије! Сваком ирисутном могао си на лицу виђети и из очију читати иеко неописано одудушевљење, које му још успомена тога дана, на оно тужно и судбоносно иоље Косово, даде неки v вшни, тајанствени изглед, па још кад се зна, да

такова радост проистиче не само из оне жарке љубави ирема милом иравослављу и народности, већ мало као из ноноса — од онога рза и образа — да се види и докаже : „Е смо вала живи!" Но на што ријечи трошити на рачун скуиа проетора честитог нам „Сиона", — кад се неда описати ; — требало је, доћи и виђети, а које дош'о и видио, —г узхићен и сав блажен је дома и нош'о. Још кад се зна, дајеовај барјак једина светиња међу Србадијом на Удбини — замјена и цркве! — Врло диван барјак од модре свиле, са белом и илавом лентом, а на њему с' једне стране лик светитеља Саве, а с' друге пак лик косовског мученика цара Лазе — крсног имена барјакова, освећен је у лијепо декорираној школској соби. Освећење обавио је новодошавши нам протојереј иреч. г. Томо АлагиЛ, бивши про®есор и ректор на рељевској богословији, — уз азистенцију двојпце свећеника г.г. Јанка Милојевића и Михајила Медаковића, — тако лијепо и свечано, да је силан народ неописаио одушевљен био, — би рек'о ; — е ее оног часа није на земљи налазио!!