Српски сион

Б р . 28. „СРПСКИ СИОН." С тр . 475.

те том згодом, отварајуЛи разне културнезаводе, народ краљевине Хрватске и Славоније особитим начином усрећило. Њег. Величанство благоизволило је великом милошћу сасвим сшално обеЛати, да ће наш земаљскн главнн град посетити, а то ће бити но свој ирилици средином октобра. Преузвишени господин бан, који је сво.ју молбу поднео владару с радосном приволомЉег. преузвишеностиминистра-председника барона Банфи-а, добио је такођер реч министра-иредседника, да ће се иозиву, управљеном на њ и угарску владу, радо и радосно одазвати". — Међу радосним осећајимакоје је овавест изазвала у грудима свију верних синова превншњег престола н миле нам домовине, осећаји с-у и српскога народа, који ће такоћер одјекнути и у тај најсвечанији иашој домовини дан, као што одјекује и увек: да живи Његово Величанство наш премилостиви и љубљени краљ Франц Јосиф I.!! 11)егово 13еличанство јн посљедњи пут посетило Загреб г. 1869. (Високопреосв. Г. епископ темишварски Никанор Поповић) оздравио је — хвала нека је Богу — иотпуно. Намештена му је и вештачка нога, која је тако вешто израђена, да се с истом н клекнути, а доста сигуоно кретати може. Високопреосв. г. Еинскои Никанор ће — ако Бог да., као што му се и ми од срца молимо — ирисуствовати на јесен седницама св. архијерејског Синода. (Дар саборној цркви карловачкој ). Његова Светост преузв. г. патријарх Георгнјг. , благоиаво.тио је саборној дркви карловачкој милостиво дароватп дивно израђених шест ршшда, крст и четири чирака, у вредности од 450 фор. (За админиотратора вуковарског протопрезвитерата) постављен је ирпвремено нарох вуковарски, иротојереј Илија ПеркаЛански ; а за администратора обудовљене осечке парохије лични номоћник јереј Душан ЛоиовиА. (Ради чувааа св. православља у Бугарској.) Познато је, да. је римска нропаганда у носледње време бацала своје мреже особито по Бугарској, којем послу су ишлп на руку и сами власницп нравославне Бугарске. Све је то у Руспји примљено са великим негодовањем. А да се у Русији о толе водио неирекидан рачун, сведоче нам и речи врховног прокурора св Сииода руског, Победоносцева, изговорене во|;и бугарске депутације у Руеијп, впсокопреосв. митрополиту Климентију. Истп нрокурор рекао је, наиме, између осталог и ово: „Русија жели. да Бугари буду чврсти у иравославној верп, да чувају добре обичаје и да севлада бугарска у православној вери удружи са бугарским народом". Ова

норука ирокурора св. Синода руског намењена народу бугарском обрадоваће све оне, који се забрииуше у последње време за св. православље у Бугарској. (Победа религијозне хриш&анске школске наотаве у Француској). Г. 1880 иекљученаје била у Француској — баш настојањем тадањег франЦуског минпстра нросвете Пола Бера — религијозна хрпшћанска настава из основних н средњих школа. Учињено је то бпло колико пз атеистичних материјалпстичних расположења самих тада државника, још више из разлога, да се из школе истисне утецај римског све шгенства, које је бивало махом антиреиубликански расположено и тежило увек монархијском државном облику. Посљедица тогабеше та. да се већ у року . ето, од 15 година осетио у друштву француском онај кобни и дескрукгивни правац практично нримењеног ирелигијозног и безхришћаиског васпитавања: да се, ето, већ иосле 15 година долазп у Француској, не нрвп пут, до уверења, да је школа крња без религије и цркве, да школа без религијозне хрпшћанске наставе нпје кадра васнптати друштво; а да друштво без таког васпптања не може — онстати. 11 за то је недавно француски министарски савет решпо, да се религијозна хрпшћанска настава и опет стави у ред обавезних наставних предмета. 0 овоме поступку француског сената нека дуго и много разиишљају и они Срби. којп имају воље, да пмитују Французе и у њнховим заблудама; а нека размишљају о томе и они Србн, који хотнмице или нехотнце религпјозни осећај у народу своме слабе и поткапају.

КЊИЖЕВЕИ ОГЛАС. Изашао је из штампе: „Бранич Православља", бр. 1. саовим садржајем: Својим читаоцима; Апостол седме недеље по Духовима; Еванђеље'седме недеље по Духовпма; Срнсгво, Православље и Назаренство ; Милосрђе и самоодрицање; Страдања св. велнкомученика Прокоиија; Две иконе; Разно; Нове књпге : 'Листови у замену; Одговорн уредништва; Напомена. — Кад се у одбрану православља покреће лист, добро се дело чннн, н ми га нохваљујемо Кад се нокреће „духовно морални чаеоние за народ". како да се нерадујемо. Кад виднмо свештенство на раду н нослу. како да му то не одобримо. Све то чиннмо, ево, при нојави „Браннча Православља". И препоручујемо га љубавп нашега свештенства, а од срца му желимо дуга века и напретка; желимо му доста читалаца и сараденпка ! Но неугодно намје, али по" дужностп морамо, учпнитн једну нримедбу баш код 1 броја. А нанме: у 1 броју „Бранича Православља" штамиана је и источна нрпча „Мнлосрђе н самоодрицање". Исга та прича штампана је и у 3 броју о. г. „Српског Спона ц . Исга нрича, исти нреводнлац. Разлика је — осим неких стилнстичннх омањнх нзмена— само та, да је нревод прнче те у овом листу датиран: „Јарковац децембра 1894", а у „Бранпчу Православља" је датнран са: „Јарковац18 октобра 1894. г.", а пме нреводпоца да је у нрвом листу штампано над, а у другом лпсгу иод причом. А зашто све-то бп? Зашто тако баш - кад невоље нема? —р—