Српски сион

Б р . 29. „СРПСКИ СИОН." О тр . 491.

Као грађании овога града и застунипк му старао се је о његовом напретку без пкаквог свог користољубља. Т1а шта сада да рекнем, чим ли да те утешим удвељеиа супруго иокојникова? Чим ли да утешим вас, спиови п кћери, спаје и зетови покојпикови ? Немам речи, којима бих вас утешити могао. Губитак је ваш велик, пенакнадив. Изгубили сте оно, што вам је најмилије било; пзгубилп сте свог највећег пријатеља и добротвора. Па зар да вас ја за тако великим губитком утешим са неколико речи ? Гана, што је урезана у срце ваше, не може се већ сад излечити са неколико утешннхречи; њу ће излечити време и вера, да је тако морало да буде, да је тако нромисао Вишњега наредио. А зар може изменутп воља човечија вољу божју? Зар твар да одређује иут вољи Творчевој ? Малн смо и немоћнн нред пеличпиом највишега и највећега бића, — Бога; у пајсветије и најдубље тајие његове проникнути не можемо. Приклонимо, дакле. нашу главу пред вољом божјом и редимо: Хвала тн, Боже, на твојему дару! А чим да утешин вас, драга браћо свештениди и саслужитељи олтара Хрпстова за изгубљепим нам братом и старешином? У маломенам броју служитеља Христове дркве исчезава једаи но један са иозорпиде јавнога рада, брзим корадима. Па како да се у нашем тако малом броју накнади тако велики губнтак? Плачпмо за братом нашим, врлим нам другом и старешином нашим у овож протопрезвитерату; нлачпмо, јер нам бијаше нрави брат, искрен друг, добар старешина, вољан да свакога утврди у оиом, што је добро; да свакога исправи, којијсна странпутиди; да свакога иоучи, коме поуке треба; плачимо, браћо, ал не очајавајмо, тешећи се, да је тако морало бити по неизмерној дубљиии премудрости божје, а Бог мира и љубави нека нас утеши. Коју реч од утехе да нроговорим теби наство духовна, за умрлим ти свештеником, који тејекроз 27 година поучавао најсветијим пстинама нравославне нам вере хришћанске и врлинама хришћанског живота ? Којн је толике рођене кроз двери светога крштења увео у хришћанску заједнпду; у тајни светога мирономазања саонштавао крштегаша благодат св. Дута ради духовног н телесног напредовања; у тајин покајања бно оруђе, нреко кога је Бог онраштао грехе истинито кајућим се грешнидима; који је у тајни светог причешћа давао вернима духовну храну; у тајни брака благосиљао свезу мужа са женом; у тајни јелеосвећења просио благодат св. Духа радн нсделења болних. Који је с веселима веселио се, са тужнпма нлакао; који је слабомоћне храбрио а малодушне нодстидао ; једном речи: који је кроз цео свој живот свакомо у свачему добар пастир бно. Па како да вас утешнм, вас, који изгубисте тако врспог свештеника, с којим се свагда и пред сваким похвалпти могосте. Како ли да вас, ноштоваии грађани, утешим за изгубљенпм једним чланом, који вас је све без разлике вере и пародности љубио и о напретку се вашем старао? скојим сте се и ви сви подичити моглп, као што се н он с вама свуда и свагда поносио ?

Не знам речи од утехе за изгубљеним врддл пам покојииком, воља Творчева тако јехтела, воља, нред којом се сви клањамо. Мили покојник задужпо нас је великом благодарношћу, а ми ћемо му најзахвалнији онда бити, ако га се и носле смрти његове сећали будемо; ако његов сномен н даље у срдпма нашнм неговалн будеио. А шта теби. милн нокојниче, да рекнем ири овом тужном растанку? Како лн с тобом да се растанемо? — Ти хиташ у хладии гроб, вечну кућу твоју, па при растанку с нама чуј глас уцвељеног твога сабрата н саслужитеља, којн с болом у души вели ти у име твоје нородице, у име свештенства овог цротонрезвитерата, у име твоје духовне иастве, у име твојнх саграђана : Почивај мирно у хладној кући твојој до воскресења мртвих, а душа твоја нека се наслађава рајским милннама. Нека тн је лака црна земљчца, а вечан спомен међу нама. Амин. — По свршеном онелу кренусмо се сви са многобројнпм грађанством да одпратимо п до ладног гроба тело нокојниково. На одру покојника били су венци црквене онштиие осечке, Срба Оеечана, чнтаонпце срнске, офнцпрског збора, заступнпка града Осека, Косте Поповића н 7 породичних венаца. Све до гроба нојала је певачка др жина, а на гробу свештенство се оиростило с иокојником са „вечнаја памјат". — Покојннкје у два маха (>но нзабран у даљском срезу за носланнка на наш народнн црквени сабор, а под баном Мажураннћем на земаљски сабор у срезу осечком. Оставио је иза себе удову супругу, 5 удатнх кћери п трн ухљебљена, а једног иеухљебљеног сина. Вечан му спомен, а земља црна лака му бпла! — ПГавра СавиЋ свршени богослов, преминуо је 16. о. м, у Карловди у наручју свог изнемоглог старошћу и жалошћу ода, а 17. о. м. сахрањен је уз саучешће овдашњнх му другова, нријатеља, свештенства оба реда и грађанства. У покојнику губи отад узданиду и угеху своју, рођацн му дику и радост, друговн му нравог друга, срнск ) црква иобожног п одушевљеног ноборника, а народ српски некористољубивог и карактерног родољуба. Са својпх многпх и лепих врлина иокојпик је био онће омпљен; — код њега се особито истицало узорно владање, скромност и чврст карактер. Науке све од основиих школа са иснитом зрелости свршио је — вазда са уснехом — у Карловци, и тек да отночне живити и радити. њега уграби смрт и снусти га у хладнп гроб. Са покојником онростио се у цркви друг п најбољп му нрпјатељ од детињсгва Иван Маширевић, а на гробу друг Бошко Пстровић. Нека је врлом нокојнику лака црна земља н вечна му усиомена! ИСПРАВАК. У стечају школ. одбора у Карлову нод бр. 106 погрешно је означено три у место два ^вата сламе.