Српски сион

Б р . 29.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 485.

у нашем народу нознате. Али на жалост незин рад је само 7 година трајао, ма да се за њом 150 година чекало. Не ћемо овде да износимо узроке њезиноме паду, не ћемо да истичемо познати немар наш, којпм се ни мало достојно не одазвасмо блаженим сенкама Митрополита Исаије 'Баковића, Мојсија Петровића, Павла Ненадовића, Иатријарха Јосифа Рајачића и наших прадедова на поменутим српским саборима. Не ћемо то да чинимо и не дао Бог, да икада од данас дочекамо. (Свршиће се). ПРОПОВЕД У НЕДЕЉУ VIII. (По руском.)

„И ПОВвЛ^ВХ Ис8сх . . . Н4рвД1УЛ\Х возл(фи нл трдк-к н пр?<мх плтк хл*квх и ов^к рив-к, возр-квх на невв, н еллг«сл»ки: н прелол\нкх длд* оуч(ннко1мх х л ^' Еи > оученнцм ж« нлроди>мж. И адошл всн н нлсутншлса. (Млт. 14. 19 ) Ево још један разлог више да се у својој вери очеличимо, ево још један доказ више да се уверимо о милосрђу, љубави и свежогућству Божјем, јер видимо Господа нашег Исуса Христа како у неограниченој сили и власти влада моћном и креиком руком, и како нахрањујенаданашњи дан 50('0 људи са 5 хлебова и две рпбе. Свето јеванђеље слика нам верно. како је Христос проповедао народу цели дан све до вечера, а мноштво народа слушало је њега и пратило, и тако нред ноћ доснеше на пусто место, где се не могаше добити ништа за јело. А када се сумрак поче хватати, замолише ученицп Исуса, да одпусти народ јер треба већ да се мало окрепи и опоравп. На то им Господ рече: Не треба да иду, нодајте пм ви јести. А ученици не имађаху при себи ништа друго. до лп 5 хлебова п 2 рибе, народа пак беше око Исуса више него 5000 људи. Исус заиште од њнх хлебове и рибу, па погледав на небо, п благословив, нреломи и даде све ученицнма а ови опет народу; људи почеше јести, па не само да се наситише, него јошпреостаде од тнх 5 хлебова и 2 рибе! Зар је то могуће другом коме него једино Богу свесилном? Видите ли, браћо моја, како неограниченом силом влада и располаже Господ. како крепком десницом дарива и обасппа цео свет? Данас видите, у каквој јавној слави ствара Спаситељ чудо пред целим народом. Али чему и за што пред целим народом? Зашто не у тишини и тајностн? Господ наш хоће, да се откријеи обелодани његова власт нред целпм народом, да се увере сви о његово) снлп, упознаду крепку десницу његову, па да би сваки од њих, као очевидац овога чуда, могао исповедати, да је он свемогући син Божји, кад је у њега толнко божанска сила и власт. Али не храни ли н данас сам Христос, и ако је невидим, свој народ божанском пићом ? Заиста, ако не хлебом и рпбом а оно духовним даровима и благом обасипа верне своје благодаћу Духа светога у светој црквп. Јест у светој црквије Спаситељ сместпо за иас велике драгоценостп и неоцењива блага, а света црква, као добра мајка наша храни нас кроз цео живот наш. 0 овој доброј матери нашој данас ћу да вам говорпм.

Од колевке па све до гроба грли нас св. црква својом неизмерном љубављу, душевно нас негује и храни, пашти се и настојава, како би постали достојни учесници божјег царства. Она обухвата у својој свеопћој бризи не само невино новорођенче него и мужа и жену па и седу старпну својпм материнским осећајима. Она прпхваћа на своје материиске груди све вас, који верујете у њезина жениха, а нашега Господа Исуса Христа. Новорођенче, куда ћете још онако бесвесно и неразумно понети ако не светој матерп црквп ? А када бп ви могли видетн и знати, како вас ова духовна матн ваша теши п крепп, како вас прима у крило своје у тајни светог крштења, то би вам још тада потекла суза благодарностн из очију ваших. А за тим невинашце миропомазано преко њезпна служитеља, да би се тпме учврстило и наоружало против ђаволских искушења вративши се дому своме украшен даровнма духа светог, на да узрасте и напредује у разуму и богобојазљивости. Још у младосгп вашој научила вас .је света црква. да правите разлпке између добра и зла, н позвала вас, да пођете узвишеним прнмером п стопама Христа Спасптеља. А је ли ко год поклпзнуо и сврнуо с пута правде и у грех пао, на пскреио се покајавши прибегнуо своме духовнику молећи га: Оче духовни! згрешио сам, али се кајем од свег срца, и молим опроштење грехова мојих. — тада ће се овај с молбом обратити свевишњему у тајнп светог покајања, а Господ ће грешнику опростити грехе у неизмерној доброти својој, јер неће смрти грешника, но да се обрати на пут правде и жив буде. И тако очпшћен, умприв савест своју, измирио си се с Богом својим, љубезни мој; тада тп се отварају рајске дверн у св. цркви, где на св. жртвенпку лежп већ жртвован н принесен Христос Бог; ти сп нрпмио под видом хлеба и вина само пречисто тело и крв његову, таку душевну храну и укрепљење, које ће те чувати од душевне и телесне слабости; и постао сп спном свемплостивог Бога. У св цркви, овој доброј матери нашој, посвећују се исто тако и свештенпци рукополагањем и молитвом Архијерејском т. ј. посвећују се учитељи и строитељи св. тајнп за људе, да их проведу као своје словесно стадо путем правде у живот вечнп, и да би их упућивали и речју и делом на нзвршавање заповеди Божјих. Младпћа п девојку спаја св. црква у љубави св.