Српски сион

С тр . Г06.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 30.

-о-шил-—

Б Е Л Е Ш Е Е. (Бојени свебеник; (МЈШаг сар1ап) — Ц. и кр. војено минпстарство системнзовало је још једно место иравославног војеног душепонечитеља П. класе са седшнтом у Фијуми. То место ће се за најкраће вреле иопунити, те се тражи способно свећено лице. Дотпчни треба потпуно да зна српски и немачки језпк. да је доброг владања, здравог телесног саетава п испод четрдесет годпна, монашкога реда или мпрскп свећенпк удовац без деце, којп је способан зд самостално обав.Ђање војеног-свећеничког звања. Ко се од ово митронолијских срп прав. свећенпка осећа способнпм, за то место, н вољннм да га потражи н иолучи, треба да поднесе до 8. (2( .) авг. о. г. Његовој Светости госнодину патријаху сриском своју молбу инструнсану: крштеним нисмом, сведоџбом о )>укоиоложењу, у којој ће нарочито битн назначен дан руконоложења за ђакона н пресвитра; сведоџбом од надлежног еиископа-дијецезаиа о моралпом владању, сведобом лечнпчком. да је здрав и за горњу службу способан; сведоџбом од надлежне власги: дали је задовољно војеној дужности и како? уз то има навесгн у молбеницн: да лн је монашкога реда (и у онће. неожењен) или је удов мирскн свећеиик без деце; н најносле којима језицима влада? Примећује се да је сист. нлата год 900. фор.. слободан стан н послуга а дотични ће имати нраво на ћромакнуће у више берива. (Седнице архидијецалних властиј. Седница архндијецезалног школског одбора сазвана јз за 2. август, седница административног одбора за 7. август, а седница конзистОрнје за 8 август о. г. _(7довичко пензијони свештенички §онд архидијецезе карловачке). Декретом Његове Светостн, нреузв г. Патријарха Георгија, од 30. априла о. г., ностављени деловођа горе именованог фонда г. парох карловачки и админ. протопрезвитерата. протојереј Васплије Константиновић, сасваоје за дан 27. о. м. чланове брнговодства фондовског у седницу. Присуствовалп су осим г. деловоће: нротојереј Василпје Николајевић иарох иришки и парох новокарловачки Максим Живковић н умировљени школ. унравитељ Т. Димић. У одржаној тако седници закључено је: заииснички изразити, ради вечне успомене тугу за преминулии деловођом нротопрезвитером Стеваном Чобанићем, а саучешће изјавити породпци истог нокојника у тузи н>изиној. — Нови деловођа је саонштио, да је затекао у благ.ајни фондов. кој 11 комада штедијоничких књига, које у екупа исказују своту од 46 479 фор. 82 нов.; три државне обвезнице, трп лоза и 262 фор. З г >. н. готовине. Вриговодитељи прегледали су благајиу и нашли ју у потпуном складу са горњим исказом, а своту готовине, која се затекла међу рачунима до дана сед-

нице, — са 209 фор. 31. — Мировине свештеничкпм удовнцама иснлаћенс су све до 30. јуна о. г. — Удовици преминулог свршенога богослова Смиљанн Гредељ издан је улог овога од 100 фор. услед закључка бриговодства од 3. фебруара 1893. г. — Издано је зајмова свега 3400. фор. — По свршеној седнпци предстали су присутни чланови бриговодсгва фондофског Његовој Светости с молбом. да благоизволн сазвати главну скуиштину чланова фондоских ради избора деловође, фишкала п управ ног одбора. Његова Светост благопзволела је нзјавнтп, да ће скунштлну сазвати за дан 31. ав. о. г. (За протопрезвитератског помо1ника у Новом Саду) нзабралаје тамошња црквена скупштина свршеног богослова Бошка ПстровиИа. (Сенат лајпцишког универзитета) изабрао је Аамуса Серензена за доцента, а да предаје на истом универзитету о југословенској 1српској и бугарској) иародној нојезији. Серензен је нознат са своје раснраве о српским народним несмама, која је штампана, у -Јагићевом Архиву, а нреведена Јов. Радонићем у „Нросветном Гласнику" (Календар г Српкива". Професер више девојачке школе у Панчеву г. Јован Поиовић снрема. за г. 1896. нов календар „Срнкиња" намењен баш нашим Српкињама. „Календар ће изнети нуних једанаест габака фине хартије на повећој осмини — Ц ена је у леном меком новезу 70 н. у финим нлатненим корицама 1. фор' - .

ПЕДЕСЕТОГОДИШБА ПРОСЛАВА СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ У СОМБОРУ. Српска Читаоница у Сомбору. која је 12. марта месеца 1845. године заснована, закључила је у својој редовној скупштинској седници, одржаиој 11. децембра 1894 године. да свој иедесетого дшнњи опстанак 2/14. и 3/15. септембра о. г. на свечан начпн прославн. Та нрослава педесетогодиш1вег опстанка Срнске Чигаонице у Сомбору, не може се иросто локалном нрославом сматрати, зато и не може овострано Српство ирема исгој равнодушно бити, јер се тим актом неће само одати ношта благодарностн оснивачима иоменуте Читаонице, нн славоној иојатн оннм појединпма, који су је до данас одржалп — који је и данас одржавају, и који су свом снагом својом н свим жаром свога родољуба на тим порадилп, да је та Читаоница данас у врту нашег културног напретка најубавији цве 1 так и впдљиви доказ наше моралне снаге, — та прослава треба да буде — и јесте прослава српскс свести, прослава сршког културног наиретка, ирослава српског родољуба и прослава сриске исграјности. Вазда родољубиви Срби сомборци. синови једне бројно највеће сриске варопш, бпли су једнн