Српски сион

С тр . 498. ' „СРПОКИ СИОН." В р . ЗО.

јесу и приходи наших манастира. ко.јима се до скора слабо пажње ноклањало. Патријарх Геор гнје сазове збор свих нанастирских настојатеља, који се доиста и одржао у Манастиру Гргетегу 10. (22.) маја 1893. г. 0 том збору, а о овој важној културној појави читали смо овај извештај: . . . „Поред одлуке о отварању монашке школе, донесена је још одлука: да сви манастири у срп. правосл. Митрополији карловачко.ј, из манастирских средстава заједнички купе једну добро уређену штамиарију, у којој %е се штамиати нарочито црквепо богослужбене и школске књиге, као и званичне тисканице наших народно црквених автономнпх власти дотле, док не би сабор одлучио, да трошком нар. дркв. фондова купе народну црквену штаампарију, у којој би се шшампала званична издања свих, народно цркв. власти. Да би се та одлука о куповању манастирске штамиарије што нре и што лакше извела, закључено је на иоменутом збору, да, манастири Гргетег и Беочин, као такови, који располажу са потребном свотом готовог новца, купе штампарију својим готовим новцем, а касније да се изведе репартиција за штампарију утрошене своте на све остале манастире, те када сви манастири исилате на њих саразмерно и на исилату куиЂене штампарпје опредељене своте, — онда да штамнарија постане својином свих наших правосл. Манастира у Мнтрополпји карловачкој . . Настојатељи манастира Гргетега и Ееочина господа архимандрити Иларион Руварац и Платон Телечки сходно донесеном зборском закључку узели су у своје руке задатак да купе иггампарију, што и учинише 18. (30.) јунија 1893. год. куттвши од ириватних власника иарну штамиарију, а за цену од 13.250 фор. За то је та сада купљена иггампарија названа именом: „Сриска Манастирска Штамиарија ", која је у првииах збоглокалних прилика морала остати у Н. Саду, а затим је ево 1895. год пренета у Карловце —у еедиште ерпскога Иатријарха, као што је то била, жеља још пре 144. год. Митрополита Павла Ненадовића. II тако дочекао је српскп народ брпжним сгарањем свога Патријарха, да је „ Српс.ка Манастирска Штамиарија " званично отпочела у име Божје жељено очекпвани рад свој у Карловцима, пошто је освећена лицем на 'Бурђев-дан 1895. год. Та штампарија радн дпнас у Карловци, ради у центруму српске патријаршије, ради с благословом српскога Патријарха, који јој ]е, као. што. ее данас ноуздано знаде, ставио онакови програм, какав је био стављен нрвој српској Штампарији у Зети, какав је био намењен свима иотоњим жељено очекиванчм, српским штампаријама.. Само с таковим програмом добпла је данашња средишна српска штампарија живота и само с таковим програмом пма, она важност своју, да не рекнемо предност међу данашњим српским штампаријама. Програм њезин, који јој је одређен данашњим нашим Патријархом, јасно је обележен у почетку њезина рада овнм речима: „Манастирска Штамиарија " не Ће бити трговачко-спекулативно подузеЋе, него ће бити културни завод за развијање и унапређење наше црквене и школске књижевНОСТИ. „ Манастриска Шта.чиарија" не радиши за сиекулацију н добитак, веЛ Ие радити, да иомогне тамо, где највише иомоћи треба. Сав НИСТ прихОД, ШТО га буде имала Манастирска Штампарија, употребиће се на културно-просветне, црквено-школ ске цељи". Са оваковим ирограмом ради данас „Сриска Манастирска Штампарија" две године. Рад њезин не може се за сада још оценити, јер јој треба, као и сваком новом подузећу времена, да отпочне с правом својом снагом вршити оно, што јој је у задатак г-таиљено. За овакови програм треба и повољних прилика, које се теже пружају у добу, када се штамнарије умножиле. И те ће се повољне ирилике сигурно данас сутра јавити и створити тим ире, што српски народ знаде, ко је зачетник, којетворац те штампарије ! Стваралачки дух Њ. Светостп, нашега Патријарха Георгија ВранковиЛа, којн .је данас нознат у нашем народу стварањем и подизањем свега лс ппга и кориснога за свој народ, надамо се да ће створити онакове снаге „српској манастирској штампарији", какова је имала ирва српска штампарија пре 400 година. Дао Бог, да сриски наши манастири, који су својим аметком намењени културном наиретку свога народа, спреме и даду својој штампарији старе српске трудбенике: