Српски сион

„ОНКЖИ СИОб."

Стр. 499

јкромонаха Макарија и Паломија, Ђорђа ЉубовиЛа и брата му јеромонаха Теодора, $акона 1'адоја, попа Теодосија, иараеклесијара Ђенадија, јерођакона Мојсија, јеромонаха Мардарија и Тодора, ђакона Дамјана и многе друге сриске шрудбенике, да на штамиаријн овој тгораде на корист цркве и школе, а тиме на културно-иросветном наиретку свога срискога рода, на шнос свој, а на утеху врховне сриске иоглавице, Мишроиолита и Пашријарха нашег Георгија! Ђ. М.

Разиочтжи кк гкацјјннм ^ церкокно - глок^кнскн ^А книга\&.

У Сарајевском пздању у гл. 2. од Матеја у стиху 20. стоји: костакх пои/ии отј ) очл и лггрк еги>, и иди кх 3(/ИИ10 1илев8, изомроша ко и1ц8ш,Ти дшб отцочате. Сасвијем тако исто гласи то мјесто и у старом издању од год. 1755. Али у новпјнм издањима и то у издању од год. 1864 и 1875 гласи то мјесто овако : костакх пои/ии от^оча и лггрћ еги», и иди кх 3(/ИЛ10 Ги левб, изо/и ^оша ко нш^шЈш д ш и отЈЈочате. Кад се испорзди овај сгих у новијим издањима са истим сгихом у старијем издању и Оарајевском издању, онда виднмо да у новијим издањима стоји иш,8ш,ш д8ши, а у сгаријем и Сарајевеком шцВш.Ти д8ш8. Питање је сад које је боље? На ово гштање наћи ћемо одговор кад завирнмо н загледамо ово мјесто како гласи у старословенском То мјесто гласи старословенски овако: кћстлкћ понмн отроуд н млгерк 1ого ; н н,\н кђ /спли н/рлНЛ1СК,Г. ; п/мр ипи КО Н!Н Г,Г,И1ГС|| 0 у 111А, ОТрОУДТС. (Еуап^еНит 8. МаШ1ае1 есИЈИ Е>. М1к1о81сћ). У старословенском је дакле ншт.гиитсп о V ш а, а доушл је исти надеж, који је у црквенословенском д 8 ш и т. ј. генитив једиине. Не само дакле у старословнском него и у црквенословенском глаголи ж д а т и, искати, а л к а т и итд. имају уза се генитив иартигиван н. п. Нлажени алчбфТи н жаждбфТи пјјлкдк ! (Мат. 5. 6.)

И иггол-к нскани удокна с р е дн и с (Мат. 26. 16.) И к^кша Л1од«б жд$цн За^арТи (1ук. 1. 21.) Но ждати иж-ктоканТА оча. (Д"кан. 1. 4.) Сва ова мјеста гласе тако у издањима од год. 1864. и 1875. Али у старом издању од год. 1755 и у Сарајевском издању не гласе сва ова мјеста тако исто Тако у старом и Сарајевском издању имамо мјесто генитива акузатив у овијем иримјерима: И в-кша лгсди жд 8 цје За^арик* (Ј1ук. 1. 21.); ИзолЈроша во ицј В цјш д 8 ш 8 отцочат« (Мат. 2. 20.). Шта видимо из свегаовога? Видимо да је у овијем примјерима само генитив на својем мјесту. Даље видимо да је у Сарајевском издању неконзеквентно поступано, јер у једном нримјеру уз споменуте глаголе стоји генитив, а у другом оиет акузатив. Испореди у Сарајевском издању И Ктол-к искаше удоЕна крстии са и 1| ј 8 цјТн д8ш8 ог^очатк Овдје је један исти глагол искати и у једном и другом примјеру, иа у нрвом иримјеру уз њега стоји генитив \ј -докна к ( л1 М1 {, а у другом примјеру опет акузатив д8ш8, а то је неконзеквентно, те се види из свега досад реченога да то није добро. Нова су дакле издања што се овога случаја тиче бол.а. Какво би сјајно издање било Сарајевско да је одбор пазио на све овакове ствари. Јован ШивановиЋ.

ПРОПОВИЈЕД НА В03НЕСЕНСК0М ЗБОР У БУНШ говорио Дане КнежееиН, админ. кореничке парохије

оја Браћо! Кад је и Божији и природни закон међу л.удма изгубио био сву своју силу и моћ — кад су л.уди сасвим заборавили били на Бога и на душу и већ нико знао није што је прво, што ће рећи: не чини другом, што нисн рад да теби други чини; — кад није било цуше, која је у души својој

осјећала, што је право, ноштено Богу дра1 'о, а срдца, које је било и куцало чистом и неиритворном љубави; па се догађало у свијту међу људма гријеха и безакоња, да се до неба чуло: родио се син божји, сиаситељ свијета, Исус Христос, — Богом обећани Месија, да спасе и избави људе од грјеха и приведе к