Српски сион

С тр . 502. „СРПСКИ

ка" неиосредно испред самога правила о служби у недељу св. ираотаца, свакако због тога, да се „опазка" та не би превидела, са ума сметнула. Па није ли тај исти узрок и разлог и г. Н ћу налагао, да и он ту „опазку" непосредно испред, или бар иза иравила о с.чужби у недељу св. нраотаца — наведе и разјасни? А кад већ то учинио није, није ли зар требао у правилу о служби, кад је дошао до јеванђел.а, потсетити свештеника на ту „опазку", и упутити га на страну, на којој је ту „опазку" навео и протумачио? Није ли овако могуће, да по неки брат свештеник и не зна за ту „оназку"? А сад пређимо на тумачење тс „опазке*'. „Како се у недељу св. праотаца чита, оно исто Еванђелије, које сс чита у Нсдел>у 28. . " Та баш та „оиазка" каже, да се оио јсванђеље, које се у недељу св. нраотаца чита у 28. недсљу — не чита и читатн пе сме! Али, наравно, кад се кажс, да је 76. Лукино зачало јеванђеље28. недеље, то и г Н— ћ сваћа и разуме тако, да се онда то јсванђеље у 28. нсдељу доиста и чита, и читати има. На тако бн то сватио и разумсо и сваки мислнлац и логичар. Но ко да свати и разумс, ко Ке да расветли и разјасни одредбу тииика, да сс јеванђел.е 28. недеље у 2К. нсдел.у читати не може, управо — не сме?! „ ... и како се може десити, да недел.а, 28. непосредно падне пред недсл.ом праотаца или одмах иза ње, то нс треба да се чпта у обе недеље по реду једно и исто Еванђелије..." Дакле: јсванђеље од Луке зач. 76. нс чпта се, и не сме сс читати у 28-му недсљу н недсл.у св. праотаца само онда, кад се „деси" да те двс неделе „нсносредно" једна за другом долазе? Према томе, кад се то „не деси", кад иа нме 28-ма и недеља св. праотаца не сл.сде .неиосредно" једна за другом, него измсђу љих има једна или две недел.е но средини: тада сс 76. Лук. зачало у обе те недеље читати може и сме? По слов. типнку то се јеванђел.е у обе те недеље никад и ни у ком случају читати ис смс У осталом случај тај, да се , у обе недеље но реду једно и исто Евапђелије чита" код недеље св. праотаца бива само онда, када та недеља надне неиосредно после 28. недеље, дакле у 29. недељу; падне лн недеља св праотаца испред 28. недеље т. ј. у 27. недсл.у тада случај тај не бива. Цадне лц недеља св. праотаца у 29. недељу:

СИОН." Б р . 30.

тада се јеванђеље од Луке зач. 76. у 28. нсдељу чита као редовно недељно, а у 29. недел.у. или у недел,у св. праотаца чита се исто јеванђеље као поссбно, минејско-недељно. — Падне ли пак недеља св. нраотаца у 27. педељу: тада се јеванђеље од Луке зач. 76. чита у ту недељу као носебно, минејско недељно; у 28. нсдељу не ће се читати и онет то исто, јеванђеље као редовно-недељно, за то што је у 28. недел.у пала недеља „св. отаца", у коју се — по типику и опет само једно, минејско-недељно јеванђел.е чита, а „рАДх нли ЦЈСтавпАГГГА". „ . . . а у Недељу 28 читај Еванђелије рсдовно Недеље, која долази, или која је прошла прсд недељом праотаца т. ј. читај Еванђелије редовно или 27. или 29. недеље — Евагнђелпје, које би по реду пало у недељу праотаца". Дакле: нсдел.а св. праотаца нада у 27. нлп у 29. недељу, јер се у 28. нсдсл.у чита оно јеванђел.е, „које би по реду пало у недељу нраотаца"? Но недел.а св. праотаца иада најраније у 26-ту, а најкасније у 31. недел.у; па г.ако се у 28. недел.у чита оно јеванђел.с „које би по реду нало у Педел.у праотаца:" то би се у 28. недел.у могло, па — вал.да — и требало читати и јеванђеље 26., 30 и 31. недеље, јер би и јеванђеље тих нсдеља „ио реду пало у нс дел.у ираотаца"? „ . .. то нс треба, да се чита у обс недеље по реду једно и нсто Еванђелије ..." А за што „то не треба"? На то нам нитање пе даје никаква одго вора ни тиник у т својој „опазци", а нп г. П—ћ у свом тумачењу и разјашњењу тс „<шазке". На то нам је питање одговорио иок. III—к; и ево његова одговора. На навод г. Р—ца, дајегод. 1887. у недел.у 6. и 13. дсцембра требало прочитатн јеванђеље од Луке зач. 76. („Г. И." 1888. стр. 24.) примећује пок. Ш—к: „Ако је г. Д. Р— ц.,. у педељу б. дек. 1887. збиља читао евангелије 28-ој недељи ..; и ако је у недељу св. ираотаца (13. дек. 1887.) збиља читао тшшком прописано евангалије, — онда смо ми на ово двоје д.убопит љиви: 1.) Шта су мислили они благочастивн Земупци, који су у обе те недељс у цркви на св. богослужењу били, те чули, да сс у обе тс недеље једно исто евангелије чпта ? Ниеу ли можда реклп: „Овај наш поп-Мпта чита све јсдно, те једно евангелије". 2.) Запитали би смо г. Д. Р- ца; јс ди обе те недеље растумачио својој