Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

храбри и теши, док нас љубав према Г.огу учн: како живити треба, каква дела чинити вал.а. Благо теби, народе мој, док се куииш око свете дркве и храмова својих, док у верп својој као станац камен постојам остајеш; док цркву п веру своју иоштујеш, слушаш и љубиш, спре ман увек за цркву и веру своју икгубити главу, а никад њима пе огрешити душу Благо вама, децо мила свете цркве православне, док сте таки и таки будете! Благословени од Бога да сте и данас и увек! Па благо вама, а благо и мени. кад вас тако благословене гледим у овом дому божјем и задужбини српској, ведра чела и очију сјајних окупл.ене око олтара божјег и око свога свештеника и пастира. Блажена је душа моја, у мил.у ми срце игра, кад ја видим народ свој, да иоштује и л.уби светињу своју, да је са светињом својом поносан и дичан. И кад вам данас читам чела ведра, иснод чела очи ејајне, запал.ене ватром душе ваше, огњем вере православне и поносом срнскога вам осећаја, — ко би ми смео рећи, да у души вашој нема вере, да у срцу вашем нема л.убави, да са чела вашег не избија понос, понос -- нјто сте деца Бога живог; што сте чеда свете цркве, славне вере правослане, е сте спнци српекога нам рода и пмена ? Кад би се к« дрзнуо, тако да каже, ја бп му одговорпо овако: та погледај, брате, ако вида од; Бога имаш,. погледај у весело лице, загледај У^очп сјајјн< г 'нар0да мбга. Гле, какб му лпце нешто шапу?те, ГЛ&-КДКО му на пламен ока суза навнре. А чујеш ли шапат тај, а^наш-чи,.шта та суза казује? У оку душу читај, у шапату срце слушај. Тако душа и срце говори, кад пх блаженство исиун.ује, кад нх понос загреје. Тако душа и срце говори, кад су иупи вере, побожносги п паде, кад су препуни радости п уздања, - кад се небу нодижу. Таки је Србпн мој, кад ,је у цркви својој, пред олтаром и лицем божјим, на молитвп с.крушеној. Таки је Србпп п Срикиња моја, кад им душа с Богом разговара, кад им око светитеље гледи, кад им песма црквена иоје, кад им воигтаница гори, кад им пастир Богу службу служи. Ти еи. народе мој од Бога, и за Бога знаш. У души твојој има вере у Бога; у срцу твоме има хришћанске наде и л.убави; у теби нма ионоса, што сп вере правоелавне и имепа српског. И благо, теби, док сптакав! Благо теби, док па Бога мислиш, док цркву своју л.убиш, док веру своју ноштујеш и чуваш, док се именом својим срнскнм понооиш. Но и Србин јечовек; међу људима живп. А људи има свакојаких; грешних', тешко грешних. И Србин је човек, а човек је од мајке грешан, па бива и поводљив. На ее и Србин поведе странпутицом грешних људских мисли и жеља, грешном стазом Богу мрских и рђавих дела. Огреши се п Србин мој. Што дуже међу људима

рђавим бива_, искушења су јача, грехови чешћи. Има и Србина љута грешника, и ако народ српски — грешник није Међу људима другим и приликама грешним греши и Србин, греши, кад год с ума сметне помисао на Бога, кад год цркву своју дуже не походи, кад на заповестп и науку всре евоје не номишља. Али кад се екупи Богу на молитву, кад ее нађе пред лицем божјим у еветоме храму свомс; кад му душу исиуни еветиња храма његова ; кад му се око нагледи светин.е икона милих; кад му се мисли подигну на светлости и треиету воштаница; кад му се осећаји окаде мирисом измирне и тамјана; кад му се ерце разигра апђеоском песмом црквеном; кад га запоји реч ев. Јеванђеља, и још — кад га загреје реч паетира са светога амвопа, онда. — Србину моме, сине лице, илане око, ионос му богодапи кресне, па се грози рђаве мисли, одриче се л.удске грешпоети, а мисао евоју подиже пебу, душу узноеи Богу, ерце даје цркви, живот заветује вери, а образ зариче поносу своме, српском и хришКапском. Ето, такав је Србин мој ! Је ли тако, браћо мииа ? Тако је. А кад је тако, зашто онда и не бива увек тако? Зашто Србину моме нпје увек мпсао на Бога, зашто Србин мој није увек у цркви евојој, кад га на молитву н службу божју позива хришћанска дужност и глас звона са звоника? Зашто народ мој не погледа чешће на небо, на ликове еветптел.а евојих; зашто не припал.ује чешће милу воштаницу и у цркви и у дому своме, да га и она опомене на миели побожне, заповести божје и дужности хришћанске, које има према Богу, нрема ближњем своме и самоме себи ? Тако чини увек Србине мој, као што тако чиии и Хришћанин сваки, који увек на Бога номишља, о својој се дупш стара и свој поное чува. Тако чини увек и ти, Србине мој, н увек нек с.у ти дела Богу угодна, а савести твојој мпла. Божја те милост онда мимоићи нс ће, а у животу твоме биће ти онда слатка мира доета, и благословзна наиретка изобилно. Ето, браћо мила, ви ћете отићи кућама својима. По лицу и оку вам познајем, да ћете се вратити својој кући и норолпии задовол Ј нп-и»4цј>женп, јер сге се Богу милостивом у светоме овом храму слатко изјадали на неправду земаљску; сити иекајали рад грехова евојих; с.крушено помолили за оироштај и мплоет у Бога, за помоћ божју и вама, старијнм и млађима вашима. Доћи ћете кући својој и казаћете својим милпма: како вам је у дуиш лако, на срцу мило, што ете у цркви били, Богу ее истужили и намо| лили, а светпње божје иауживали, гледајући леиоту свете вам вере ваше, слушајући анђеоске нееме свете вам цркве ваше. Казаћете евима својима, како је лепо у цркви бити, Богу слу-