Српски сион

С тр . 558.

„српски сиоа. и

1Јр. 33.

ла „Матица Српска", -српско учено друЈнтво, српска кр. академија, хрватско нчеларско друштво и српско пољопрпвредно друштво. А колико је признања тек доживео већ г. ЖивановиЛ од својих ученика на гимназији, и као професор црквено-словенског језика и пчеларства на богословији од многих ученика својих, данас свештеника. Кад така признања слове заслуге његова рада и разносе славу његова имена, онда нама не остаје, него од Бога зажелити неуморноме професору и књижевнику и вредноме еараднику нашем т.Јовану ЖивановиКу што дужа, а увек здрава и крепка века — који ће и од сад, као и до сада, бити на корист нам општу! Живио јубилар! (На београдокој богословији) било је проште школске године 19 наставпика, п то 14 редовних и 5 хонорарних. У почетку школске године унисало се скега ученпка 186. Од овпх напустилн су завод течајем годпне њпх седморпца; а пскљученн су н,и! тројида. Успеху (нарочито у нпжим разредима) много смета то, гато са редовним ученицима заједно уче и неки ванредни ученици који пмају нижу спрему. Но кад је то установљена и прпзната сметња општем успеху, онда ту сметњу треба отклонити. — На београдској богословији основан је прошле годиие, заузимањем богословског професорског савета, а благословом п дозволом св. архијерејског сабора, „фонд сиромашних богослова". Успех је био добар, јер

за 8 месеци фонд је износио главницу од 5.715*30 дииара достпгне 10 хнљада динара, отночеће фонд ириходом својнм потпомагање сиромашних ученнка на београдској богословији. Овај фопд бележи као свога племенитог приложника и Његову Светост, нашег св. натријарха Георгија, са прилогом од 100 фор. Ч И Т V Љ А. протојереј Александар Поповиб. тгаро.г гт. бечејскн и члан бачке. епархијске к&нзисторије. Преминуо је 11 (23.) авг. о. г., у 63. годинн живота, а 38. годнип службе црквп, Богу п иароду. Смрт га је затекла у Будим-пешти, где је отишао био, да с-војој немилој бољп лека нотражп. Сарањен је у новом гробљу будимском 13/25. августа. Покојнпк је био угледан српски свештеник, а љубљен н погатован од парохнјана својих. којп жале судбину и смрт његову. Оставпо је леп спомен о себн код својих нарохијана служећи у Бечеју толики низ година, Оплакује га удова иопадија са многобројном породицом, од којпх су трп ћери удате за ваљаним нашим свештеницима. — У недељу 13/25. августа објавио је виеокопречаснп господин прота Борота у цркви народу тужним говором смрт пон-Шандорову, објавио им да су за навек пзгубилп из средпне своје честитог н доброг нароха Шандора, коме нека буде лака црна земља и вечан спомен! С. (| Ђор^е Вуји&) богослов Ш. године преминуо је, после тешког боловања, од неерстие сушице; у Даљу код својих родител.а, 10-ог августа о. г., а сарањен је 12. и. м., опојан од четпри свештеника уз саучешће даљског становнпштва. Над одром у цркви, онросгио се с њим парох даљскп, г. Душан Магарашевић у еходном говору. ЈГака му земља, а души му било рајско насеље!

ОГЛ АСИ.

С Т Е Ч А Ј. 161 1 -3 Ради сталног иопуњења учител.еког места на срп. вероис. основ. школи у Гааду. Плата је у готовом новцу 255 ®ор. а. вр. 2. хв дрва, сламе колко нотребује, 4. ланца зем.ве на коју учител. еве нрипадајуће порезе плаћати има и слободан стан с баштом, Учитељу у дужноет сиада еве прописанс у постојећој школ. уредбл и паетавном нлапу нредмете предавати; неде.вну школу држати, у цркви редовно појати, децу црквеном нојан.у обучавати и перо у еедницама водпти. Конкуриеати могу еамо оспособљени за учиља, који су вичпи у мађарском језику н испит пз истог иоложили. Рок иријаве до 8. септембра о. г. а избор ће се 11. сентембра обавити. Школски одбор у Гааду 8 (20.) августа 1865. М. Поновић, Јован Иетров, учитељ и псровођа. предоедник.

С Т Е Ч А Ј. 164 1-3 Потписана сриска православна црк. школска општина расписује стечај, на овдашњој срн. православној школи и то за I. II. Ш. мешовити женски и мушки разред. Нлата је годишња 300 Фор. а. вр. слободан стан и полу лаица баште, покрај тога од сваког погреба 50 новч. где буде зват. Осим предаван.а у школи дужност ће изабратом бити у цркви невати као и децу црквеном иојању учити. Комнетенти нека ириложе своју сведоџбу, да су учитељску школу и мађарски језик са добрим усиехом свршили и на нотиисану општипу пошаљу. Рок је стечају до 30 августа по стар. календару о. г. У Ватињу, 10. августа 1895. р. Моровица (вршачка Енархија). Српека прав. цркв. школска општина.