Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Молба јер. Н. Р. администр. иарохије у С. да се нарохија сењска повиси из Ш у I разред, одбијена је. — Одбијена је молба јер И. Н. у Толвздијн ради ПЈЖиомоћи. јер једну прппомоћ већ пжива. — Одбијена је молба неких епархијскпх конуисторијалних бележника за иовпшицу плате пм. — Поводом тим што је заклада Нестора- Димптријевића порасла са 8000 фор услед смрти једне наследиице пза Н. Дилитрпјевпћа, која је на тотикој своти имала дожпвогно право уживања, решепо је упитати „Матиду Српску" за мњење, да ли да се број штииендија те закладе умножи или да се постојеће стипендије јој новисе. — На поди шени исказ одветника у Осеку Ј. М о старим дужиицима даљског властелпнства, и на његов пзвештај да су исти врло сиромашнп одлучено је саоиштити овлаштеиом веровнику на побирање старпх дугова, да је саборскп одбор вољан опростити те дугове, те нозвати истог да п он то учини. — Закључено је пожурити решење зајмовних стварп. које се још налазе код мпнистарства на решењу. — Позване су управе свију манастпра. преко надзорника цркв. нар. добара, да на основу грунтовнпца констатују евентуалне узурпације њнховог земљишног иоседа. - Дозначена је архпм. Митрофану Шевићу прппомоћ од -500 фор. ради штампања Г1 дела „правосл. догматичног богословља". — Подељене су штппендпје, пз закладе Гавре Адамовића: Светозару Придичевићу 400 фор и Јовану Петровићу 300 фор. ;из закладе Сервицкове: са 105 ф. Милану Малбашком, Николи Мајпнскож и Марку Јаковљевићу; а повишеие су из исте закладе сгииендије: на 210 фор. Сави Максимовићу, Ђорђу Жпкићу и Миливоју Кенћелцу : на 157 фор. 50 новч. Јовану Кућанчанину, Светпславу Поновићу и Леониду Чудићу; пз закладе Харнша: Каменку Панрићу 300 фор. — На саборску штипендпју од 500 ф. за педагошко изображавање учитеља закључено је расппсати стечај. — Одбијен је призпв цркв, општине Моровић Батровци против решења админ. одбора, којим је овој наложено плаћатн пароху станарину. — Уток игум. м. Т). враћен је овоме натраг да га поднесе путем надлежне епархпјске властн. (Предавааа на богословији и гимназији карловачкој.) Предавања на гимназпји огночела, су 21. о. м. а на богословији 24. о. м. Призпвање св. Духа богослужено је данас. Уппсивање ученика на гимназијп је довршено. Свега се улисало 330. 0 броју слушалаца на богословији саошнтићемо накнадно. У нонедељак 27 августа (9 септембра) биће у карловачкој гимназпји усменп поновни исппт зрелостп. који ће полагати 5 ученика, који су палп на 2 месеца. Као изасланик кр. зем. владе биће велеможни г. Др. Фрањо Мајкснер земаљ. школ. надзорник и свеучнлишни нрофесор класичне филологије у Загребу. (Главна окупштина архидијецезалног „овештеничко-удовичко сиротивско-пензијоног завода"), по високом решењу н налогу Његове Светости, св. Патријарха Георгија , сазвана је за 31 август (12 септем.) о. г. у 9 сати пре подне у Карловце, те-су путем окружних нротопрезвитера позванп у псту скунштину свн чланови пензијоног завода, а надатн

се је. да ће ее томе позиву и одазвати у што већем броју. Не одазову ли се, неће им бпти оправдано : с1е пођћ? вте поШ. Ваља доћи на скупштину, јер ће се реч водити о пптању сједињења тога завода са јерархијским пензпјоннм фондом, којн ће се установити према највпше погврђеној свештенпчко мировинској уредби. Дневнп ред скупштински није нам саопштен, а није ни у нозиву на скупштнну озпачен. те га не можемо ни ми саопштити. (Г. Алекоандар Бошааковиб) који је свршио богословију у Карловцима и Черновнци, и сада професор богословије у Рељеву, нримио је 17 (29.) августа о г. монашкн чин у манастиру Војловицн, и добио нме Августии. (Нападај на енглеоку миоијонароку постају у Китају.) По вестима, које доноси „Црквено мисијонарско друштво" нанали су Китајци на енглеску мпсијонарску ностају у Ку-шангу, те су настор Стјуарт и жена му (старатељи духовннх мисија у Ку-шангу п Пннг-нонгу) живи спаљени заједно са њиховпм сином. Осим тога убнјено је још п седам енглеских жена (једна Амерпканка), а неколико деце тешко је рањено. — Иовод убиству, као што га разјашњава „Источно азијатски Лојд 1 ' бејаше: нерасиоложење урођеиика према лекарском раду мисијонара. Поред стана где је живио лекар, нролазила је сваки дан руља народа вичући: „палпте куће странаца". Нарочито озлеђује Китајце, што мисијонари ограђују своје станове високим зидовима те урођеници увек мнсле, да се за тим зидовима ради нешто по њи рђаво. Мисллли су, на п говорили. Кптајци, да мисијонари убијају китајске болеТЈнике, и да пм дају такове лекове од којих очп искачу, а кнтајској деци но католичким васпптним заводима да ваде очи у намери, да их начпне наказама. Такпм нодметањима и распростпрањем таких гласова, главнн бунтовници су, дакако, врло лако заталасали и узбунплн дивљу светпну на нечувена зверства, која им починише. (Преоелеве римоког папе). Скоро ће се навршити 25 година како је римски папа — као што католицп веле — „заробљен" т. ј. како му је угашена н последња пскра световне властн и како је са господовања у Риму стешњен на госиодство ватиканско. За Италпју је тај догађај светле и миле усиомене, па не бн чудо било ни да га ирославе; а као да се та прослава већ н снрема. Но, у случају, да италијанска влада усхте 8. (20.) септ. ирославити 25-годишњицу освојења Рима, „ропства" паниног, одмах ће, као што јавља римски лист „Сопегга <1е11а 8ега", и ватикански кардиналски савет потегнути питање о преселењу иаие Лава ХШ. пз Рима у Авињон (у Француску). Но пре тога али, као што јављају, наредио је пана у очи те ирославе тродневно опсадно стање у Ватикану. Свн ватикански чиновници и служитељн сиабдеће се храном за та три дана. (Одговор на енциклику папе Лава XIII.) У своје време јавили смо, да је св. Синод цариградске цркве поверпо четворици грчкпх ученпх богослова, да саставе нарочпту окружницу, у којој ће