Српски сион

стр. 562.

„српски сион."

бр. 34.

0 чему не пропустите (наслов) подручне с-риске православне црквене општине, у којима се комуналпе школе налазе, знаља и равнаља

ради известити. Из седнице архид. административног одбора држане дана 7. (19.) августа 1895. Георгије с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО,

Карловци, 24. августа 1895. Уводни чланак 96 бр. загребачког „Србобрана" прича, да је „Његова Светост, ерпски патријарх Георгије нашао за добру" основу „Црквеног Устава", који да је — но казивању тог увода чланка намењеи и спремљен ерпској православној дрквл у Босни и Херцеговини.

Колпко је истине, у опште, у казивању о „Црквеном Уставу" није нам познато; али сасвим знамо, да у причању о тобожњем одобравању казиваног „Црквеног Устава," од стране Његове Светости, нема нимало истине, те тнме исправљамо вест о тол пзмтппљеном одобравању.

Разночтеше к*а ска 1|Ј6 ннк 1\% цбркокно - глок Ф нгки ^ а кннга\х.

Гл. 17. стих 28. 29. 30 од Луг:е гласи по издању Сарајевском овако: Такожд? н гакоже кмстк ко дни лштокк1: гада)(8, пја\-8, к8по= ка\8, (Ц >одасажда\8 зда\8 : кх о н к ж е джк нзмде лиггх ш содолмдна шдожди катм г 0 р А |р А, н ОГНК СХ н(в {Се, Н ПОГ^КИ КСА ПоТОЛ«8 Ж1 с8дп х И КХ ДЈНК, КХ 0 II ћ ж Е СК1НХ челогекчккж гакитсл. У издању од год. 1755 нема облечене над днн у кх днн иштокм, што није добро. Мјесго кх онкже джк стоји заједно наиисано конкже дјнк . Боље је раставл.ено у Сарајевском издању. Мјесто п о т о /И 8 же нанисано је заједно пото<и 8 же у издању од год. 1755. Боље је растављено у Сарајевском издању. А шдождн к а л| К1 гоо/.м|1А стоји и у .једном и у другом издању. У издању од год. 1864 и 1875 потолгВ жеје растављено п о тол1б ж(. Наравно да је састављено потол»$ боље, јер је овдје скупа као адвераб схваћено. Али је главно што у овијем новим издањима мјесто шдожди кал«к1 гордфА стоји и>дожди к а л| к1 к х г о р а цј %*). К а л| к1 горАфх значи сумпор. У јеванђелију, које се налази у народној библиотеци и које се сасвијем подудара с Никољским јеванђелијем, мјесто калљњ-А горАфх долази на овом мјесту ријеч жоуимк. У матици та ријеч гласи то а то је жоупелн, сумпор. Најбоље је то З-гГоу казано ријечју жоупелк у овом пошљедњем јеванђелију. Али није рђаво ни ка* *) Ками гврштк долази и ујеванђелију штампаном у Биограду 1552 год.

Л1К1КХ горлцЈк. а то ће ре1ш камичак, који гори, а то је сумиор. Али шта ће реГ.и к а Л1 К1 горАЦЈА? Гдје то стоји к а Л1 К1 гордфа? Који је то падеж кал»м горАЦ1А? Како се ту слаже гордф д као артибут са својим суистантивом калЈК1? Ја сам о тој ствари мислио, на сам на једно смислио, а то је ово: К а л\ К1 г о р а ф д ја схваћам као акузатив множине, који замјењује номинатив множине по руском, н. п. од плодх у руском ,је акузатив множине плодк1, иа тако је и ном. множине плодкг К а л) к| је уираво номинатив једнине, али пошто му је обличје сасвијем налик на акузатив множине код њеких ријечи као што смо н. п. сиоменуни плодк1, то се у овом случају узима к а Л1К1 као акузатив множине, а к тому још морамо знати да су све те ријечи, које се свршавају у ном. једнине на м, постале непромјенљиве. Тако н. п. имамо нЕнрслгскм сотвориш н. Овдје п р (л 10 в м заступа акуз. једнине или уираво генигив једнине, а у ствари је номинатив једиине. Или к л а ж енм н с п л о д м (Л&К.23. 29). Овдје неплоду застуца номин. множине, а у ствари је ном. једнине. На тако исто и кал1м заступа у споменутој реченици акузатив (унраво номинатив) множнне, а уствари је номинатив једнине. Ја кажем да је катм акузатив множине зато што се то види из атрибута г о р а ф а , којп не може бити ном множине мушкога рода, али тај акузатив множине катк! горлцЈА заступа ном. множине по руском Схватимо ли кллјм гордцЈА још као