Српски сион

В р . 35.

(Са гимназије карловачке.) Неторида матураната, који су 27. августа полагали иоправни исппт зрелости, положили су сви и добили сведоџбе зрелости. (Срби Сомборци се измирили.) Као нгго јављају из Сомбора. Срби Сомборци се измирпли те ће сви заједно, брацки и сложно, као што н треба, 2. (14.) и 3. (15.) септ. о. г. прославити педесетгодишњнцу своје читаонице. (За ре§ерента) у ново кренраној секцпји за ствари срп. цравославног народно-црквеног сабора код кр. угаоског министра нредседника именован је г Павле ЈовановиЛ , цомоћни секретар министарства финанција. Као што веле, г. Јовановић је потомак породпце, мптрополита Јовановића Шакабенте. (1 Евген СтеФановиб) парох старо-молдавскн преминуо је 21. августа у Ст. Молдави. Лахка му земља и вечни спомен! (Кнез Ђор^е Војинови! Ужички) досадањи нредседник далматпнског сабор умро је 30. августа. (Српски учител.ски календар) за г. 1896. је готов и за који дан ће се послатн срп. нам лпстовима на нриказ као и нријављеним претплатнпцима и растуривачима. Нове поруке н новац прнма: Власништво Сриског учитељског календара — Пакрац (Славоннја). Цена је календару 1 круна (50 новч.) или 1 дин. п 20 пара. Растуривачи се умољавају, да не дају календар ца вересију н да новац што пре пошаљу, јер је псплата трошкова најдаље 15. октобар по нов. к. Ч И Т 7 Љ А. | Протојереј Александер ПоповиЋ парох старо-бечејскн и члан конзисторије бачке. Рођен у Стапару из дугонизне куће свештеничке 28. децембра 1832 год.; рукоиоложен за свештеннка и одређен за канелана своме тасту Самуилу Вранковићу пароху старо бечејском 29 јуна 1849.; иотврђен за пароха старо-бечејског 27. октобра 1879. нроизведен за протојереја 1894; а умро 11 августа т. г. у Будимпешги у заводу умоболних. Свешгеницн се старији проређују. Старо-бечејскн нротопрезвптерат за неколико година изгубио је девет старијих свештенпка. Данас су већ реткп, још гдекоји чуван и иризнан, поштован и целиван стари свештеник нз школе Стратпмпревићевог основа. Живот свештенпка тих сачињавао је једну еноху нашег свенггенства; а гробовн њиховп данас се уздижу, као лепи сноменици нрошлости наше. Ја једном у јавности рекох на и данас казујем: да народ још пита и разбира за свештенике те, народ Срнски радо се сећа свога старог свештеннка ц нараштају млађем прпиоведа у разној прцлнци како стари поиа добро рече, како је служно лено п умилно нојао и певао н како је лепо са народом живовао. На дослуху млађем свештенству, пз школе времену своме удесипје, слуша се често народа реч: „Ннкад више нашег старог попе". Народ срнски што се еећа свога старог свештенства н што са поносом о њему говори достојно је хвале, јер зансга старо свештенство и ако инје извађало на попрнште јавног рада толнко наука висока, алн је ревношћу у служби

СИОН." Стр. 589.

својој, љубављу и осећајем према цркви нравославној и народу Срнском уздигло себе тако, да ће оно млађем свештенству дуго бптп лен пример у службп пастпрској. Један од тпх свештеника био је н Александер Поповнћ парох старо-бечејски, кога је смрт задесила у јадиом стању ума помраченог. У славу и част његову пишем ове редке, али непишем да му оплетем венац великих дела, јер ннје свештенство српско догледу и домашају великом. У малом кругу, у загрљају свога милог народа живп оно. Скроман је живот српског свештеника од којег не потиче сјај, богатство и бљесак, али нскачу сјајне свезде народу српском. Српски свештеник већнном осгавља подмладак свој са букваром н требнпком те служи народу с-воме. Така је скромност обвијала и живот Александра Поповића. Син учптељ и три зета свештеника српска сред Бачке, Баната н Срема служе народу своме. У данашњем веку живити и борити се иљуском светског искушења пајош у домашају народне неслоге, када се диже холуј неспоразума, тешко је живити свештенику српсксм, да угоди н велнком и малом, ученом и неуком, богатом и сиротом- Благо оном. који у том замршају умире у пристаништу прпзнања свачијега. Ти сн са те стране блажено умро оче Александре, волела те црква п преставнпци њени, твоја претпостављена власт обасипајући те одликовањем п признањем савесног ти рада у служби пастпрској, — и народ те је волео. Да напоменем само важније тренутке жпвота твог. Прва Епархијска скупштпна дпјецезе бачке, још као млађег свештеннка пзабрала га је за члана Еиархпјске конзисторије бачке, у којој је ретком ревиошћу и жртвама служио верно заклетви својој. Општпна сгаро-бечејска ценећи вољу и марљивост стављала га је избором једногласности на место председништва. Домови пастве му бпли су домови љубави његове у које је радо впђен и признаи, поштован п целиван улазио п пзлазио ведрим и љубазнпм лпком, љупкнм ноздравом, лепореким словом, још лепшпм говором и договором, саветом н упутством. У свештенпчкој служби лепа појава. Тачан и савестан, вољан и истрајан. Лепоту нравославља знао је нон Шандор прпказати верно, нојући православља несме милонојне, које најленше одјекују у јорданском спомену гласа господњег са којим је хиљадама душа впдао и купао у осећајима највеће нобожности. Био је одушевљен борац за лену и племешгту мисао; је ли се искало жртве п њу је иоднео на олтар племеннтог подузећа. Сећам ее пз свога детињства овога призора. ^ Када је народио одушевљење било бујно у борбп за. своја права, старо-бечејски срез бирао је за свога посланпка на угарскн сабор Милетаћа. који је на сред ппјаце у среднни силног света развијао народносни нрограм. Уз њега је на узвишеном месту стојао један поп, у чпјим се снажним рукама поносно ленршао српски барјак. То је бно барјакгар српске народне странке одушевљенн омладинац пои ПГандор.