Српски сион
В р . 35.
§ 14. Ако који члан нре једне годиие од дана уплаћеног улога умре, поврагиће ее заоставшој удовоци, односно сиротанима, сав уилаћени улог, али без ирилога и камата. §. 15. Редовну мировину иочшве удовица уживати од дана смрти свога суируга, и ужива је све донде, док се у стаљу удовичком налази, и док се нрема правилима ове уредбе влада. §. 16. Ако се умировљена удовица нреуда, престаје припадајућу јој мировину ужи вати од дана венчан.а и наступају исту уживати малољетиа, неухљебљена деца, ако их има §. 17. Удовице, ко.је мировину из Фонда овог уживају, дужне су о васпитању и издржавању своје малол,етне деце старати се, и с њима заједнички мировину уживати. Докаже ли се, да удовица, која мировину ужива, односно мати, о малољетној, несастараној деци својој мало, или ни мало старања води, то ће управа овога за вода нрипадајућу мировину на саразмерне делове између удовице и сиротана ноделити и путем надлежне власти сиротанима старатеља поставити. §• 18. Засебна припомоћ малољетној деци нрипада тек онда, кад удовица односно мати умре или се преуда, или на други који иачип право на мировину изгуби, а уживају је у оној истој мери, колика је мировина била, и то тако, ако је сироче једно, ужи ва ово само, а ако их јевише, то уживају заједнички, или у саразмерно нодељеним подједнаким деловима. §. 19. Малољетна и несастарана деца свенггеничка имају право уживати ирипомоћ ову до пунољетства, односно до ухљебљења свога или до удадбе и женидбе. Они сиротани, који су слепи, богаљеви или другом каквом неизлечивом болешћу заражени, те тиме за рад посве песпособни, а немају ни-
ти имања, из чега би се издржавати могли, нити сродника, који би их ирихватили, ужи- , ваће припомоћ до смрти евоје, и то у оној мери, како то управа завода овога за право наће. §. 20. Мировину и припомоћ могу дотични уживатељи но свршетку свакога месеца или тромесечја уз правилно истављену признаницу из благајне примати. Свака признаница има бити нотврђепа од надлежног пароха, да су дотични умировљеници у животу, и да им се стање ни у ком ногледу није изменило, са чега би ираво на мировину изгубити могли. §. 21. Мировине и приномоћи могу се исплаћивати само'од оних новаца, што као ка мате и годишњи нрилози у благајну утичу ; а капитал не сме се дирати, нити крњити докле год завод овај постоји. §. 22. У случају да би се број умировљеника толико умножио, да камате и годишњи нрилози ие би довољни били за нодмирење постојећих мировипа и ирипомоћи, у том случају имаће се од сваке мировине односно припомоћи саразмерно одбити онолико, колико уирава завода овога за потребно пронађе. На против нак, ако би се по времену приходи овога завода знатно повећали, моћи ће управа на предлог епархијске власти, но околностима и потреби постојеће ј мировине и припомоћи новисити, као и милостиње делити у границама јове уредбе. §. 23. Право иа мировипу немају оне свештеничке удовице, које са супрузима својима нису до дана смрти, а са доказане своје кривице, у заједници брачној живели, као и удове оних свештеника, који су из чина свештеничког самовољно истунили. §. 24. Уживање получепе мпровине и нрино моћи губе удовице и сиротани њихови онда, кад се докаже: а.) да су источпо-нравославну веру наиустили, и на другу коју веру прешли;