Српски сион

С тр. 62".

„СРПСКИ СИОН."

Г »р. 37.

по г. пароху и нредседнику цркв. онћине срн. канелске Јовану Димићу. Одморив сс часак, прегледа госн. Епискон све нарохијске проточоле и у присутности одборника, црквено-оппггинске стварп, а но свршеноме томе по<му, одликује местног пароха г. Јовапа ДнмиКа црквеннм појасом. Архлјерејска лптурђнја започела је тек око 11 сати и навршена красном архијерејском поуком у 2 сата но подне. Како се тог дана обдржава у Сри. Каиели и ::бор код цркве, ма да није храмовни дан, — била је црква препуњена тако, да је било народа и пред црквом. ТТосле литурђије био је свечани обед 1:од местпог пароха уз учество великог броја владичиних ноштовалаца. Високоиреосвсћени господин иреноћио је тај дан у Срн. Канели и други дап 16/28. авг. отпутоваоје на жељезничку станицу Градац а отале у своју резидецију. И тако проведосмо у нашем крају, на саразмерно доста малеиом простору, 5 дана у свечаности и одушевљењу, и тих 5 свечаних дана није прошло. да се заборави, већ да остану у трајној усномени народу овога краја. Кад се узме у обзнр, да је госп. Епископ говорио и учио, куд је год ириопео, да је служно две архијерејске литурђијс и код истих сам причеетио преко 200 душа, не жалећи телссне снаге својс, код оне вслике запаре, и путсм а особито у црквама, до века морамо бити захнални добром оцу Архипастиру пашем на овој посети. Ну што пас ј01п весели јест жел.а и обећаље госн. Епископа, да 1>е и но свршетку званичних каноничких визита, — наставпти путовање своје но дијецези, али ириватпо и једино за то, да служи у парохијама архијерејску литурђију н тиме даде прилике с једне стране евепггенству своме, да се боље увеџба у служељу с Архијерејем, те да будс „згоднијс" него сада. а с друге стране да и народ код ове узвишене службе божје види и чује што чешће владнку свог. Желимо од Бога нчшем добром Архијереју дуга века и челична здравља, на да се ова жеља његова и наша испуни, и ми још више пута сретни будсмо поздравити Га у средипи и.пној! Липовчанац. Сента. У поносном дистрикту бачком, на обали Тисе, варош Сента 7. 8. и 9. септембра кунала се у славл.у и Православл,у. Вест да Његово Велнчаиство наш краљ Франц Ј осиф I долази у

Сенту, била је иокретач за спрему и опрему великога славља. Нема славља без Православља. Православље је отпочело, онојебило први весннк, нрва труба, први глас да славље почиње. Његово Високопреосвештепство Еиискон бачки, госноднн Герман Опачић, п^хитао је 7-ог у очи мале Госнојине, да у име народа и свештенства своје дијецезе поздрави Величансто, и у гостопримству свом, да буде и он гост своје љубл,ене пастве. При свем том, што је Његово Високопреоевештенство учинило сходно наређење, да према њему изостане свечан дочек, сепћанска срп. правцрквена општинаје ипак свечано дочекала свога Архијереја, а скромност је ту г. епископа прибележила уз друге му врлине, које су у личном познанству освојиле Сенту и у Сенти сваког и све присутне који му видоше лице, чуше са усана архијерејску реч и познашс му далеки домашај срца и душе. Изасланици сри. прав. црквене општине председник Милош Николић, Др. Стева Малешевић н Ћура Пецарски отишли су пред г. Еппскопа у Суботицу. Србп Суботичани придружили су се изасланству те клицали и ири доласку у Суботицу и ири поласку у Сенту, са перона жељезничког бурно „живио". У Сенту је стигао г. епископ у 4 часа иосле подне. У пратњи су бнли: прота новосадски г. Мнлан Ћирић, нрота Јовап Јеремић уредник Срнског Сиона н Вел>ко Миросављевић конзисторијални бележник. На станици уз бурпо клицање „живио" дочекан је високопреосвештенп г. епископ корпоративпо од црквене општине са поздравом подпрсдседника Др. Пиколе Белеслијиног. По кратком отпоздраву сео је високопреосвештенн на четверопрежна кола и ушао је у варош праћен од најодличнијпх грађана у низу 30 сјајних кочија, до стана уваженог старине, нротојереја Александра Николића где је и одсео. Сутра дан, на малу Госнојину, још рапо зором стицао се силан свет из околине бачке и баната око стана Епископског. У 9 сати, праћен са рипидама и чирацима и многобројним светом уз пеему храмовног тропара, ушао је г. Епискон дочекан од свештенства у цркву, која се за тренут дунком напунила, и у којој се разлегала иесма Госпојинског ирмоса са лсног гласа ученика новосадске гимна-