Српски сион

Б р . 37.

знје а оа змања, вољс и труда вредног проФесора Остојића. Управа гмммазијска на иознв црки. ошмтине, да се укелича славље Нравославља, иослала јс 45 учепика да у Сенти отпоје у службн Гоепојинској службу Архпјерејску. Ученпци су Д01П.1М у нрктп.и свога катпхсте јеромонаха Михаила МилованониКа, мроФееора Т. Остојића и гимназијског лечмика Др. Ј. ВелимировнКа. « Ситна су слова најодушевљенијих чланака новипарске. речи, за утврђење родол,убља и Нравославља, емрам смажмог гласа српске новосадске гнмпазпје, која са песмом Правоелавл.а креће и душу и срце и буди снажно Правоелавља осећај и буја Срнства родол.убље Евала ерпској новоеадској гимназији, том нашем заводу, који дамас гради најлемиш пут Православљу и Српству, — лемши, бољп, сигурмији од свију напшх нутева, на коме скрећемо, окреКемо и лутамо како кад, без циља сигурног, а са месигурноети својих нартијских ирограма у којима Православље баш највине страда. Нузгред сноменух то, да би дао израза и признања у име свију нас, којима стоји на догледу велика српска гиммазија новосадска, која је м овом мриликом оеветлала име своје, које се данас са поносом епомиње дуж свију крајева Срнства [|>ежнпје и више, ма од којег завода, а баш са те странс што се обукла у чисто руво лепог Православл>а. Пре иочетка св. литургије обучем у потпуном орнату говорио је г. Епиекоп беседу, којом је одушевио све присутне. Богату садржину, исказану лепом речју, уткану китњастим изразнма и нравилним језиком бен!е миље слушати. Беседа г. епискона освојила је на јуриш срца и одлучно признање слушалаца тако, да смо се и нехотице сетили Цезаровог уеш, унН, \1с1, кад смо чули како се тај дан у сенћанекпм српским дрЈштвима немрестано обасимала хвалом беседа виеокопреосвештеног г. епископа Германа, и како Срби сен!)ански с одучмевл.ем.ем говоршпе о своме Архијереју. Света литургија трајала је нуна три часа, црква препуњена света, ме1)у којим је било и мпого пновсраца заносећи се и хвалећи лепоту нашу. На служби је произведен за ђакона Јован Радивојчев, који је одређен за администратора Гложанеко-Чебског. После свршспе литургије учинио је г. Емиекоп

Стр. 621.

еа свештенством у морти, нред сноменииом, смомсн матери Њсгове Светости Патријарха Георгг.ја, која је ту сарањена 1854. г. 10. октобра. Допраћеи у стан од снлмог народа мримао је г. еписком депутације свемггенства, црквеме ошмтиме сеиКапске, молске, петровоселске и другнх омштмпа. Свепггенетво је мредводио мрота А. Ни к-олиК у месго окружиог протопрезвитсра старобечејеког, г. Бороте, гмјн пе мога до1)М. Дирљив је призор био, када се у име сен^анске цркв омштиме захвалио г. Епиекозу позпатм родол.уб и за леио и млеменито (|душевл.епп Александер Вујн11, који, ЛИМ1СН впда, замоли г. Емископа да М У РУ К У нружи да ју цслива и у лепмм и бирамим речима рече: да је данашњим даном мо стао ме само духовни отац него и л.убимац ове оммггине и који је службом, беседом и онхођењем својим задобио љубав и признање свога народа, који је данашњпм даном мокренут набујнији осећај за сложан рад, за напредак цркве II парода. На еве моздраве одговарао је г. Емископ сходним одговорима еавета, уиутства и свога Архијерејског благослова. Поеле свршеннх поздрава чинио је г. енискон носете Митронолиту Калочкому Часки, великом жупапу, градопачелнику, срееком надсолгабирову и другим одличннм грађанима, који су му сви јоп1 оног дапа мосете вратили. Званичан ручак на изричну жел.у г. Епиекопа изостао је, него је одржан у гостољубивом дому нроге 11иколиКа, ири ком је участвовало само свештенство. Тиме је евршено славл.е Православља и Сриства, у којем је Виеокопреоевештени гоенодпн Епископ бачки Герман ОпачиК био круна, која ће дуго сЕетлити усноменама лепим и споменом Његовог присуства у Сенти, које је отворило и пуга да уз њега ириђе Српство ближе светлом лицу владара свог. који је стигао у Сенту 9-ог о. м. у 7 сати и 3 минуга пре иодне. На богато украшеном перону стајала су разна изаеланства. На првом месту у средини стајао је Митронолит калочки Часка, хесно од н.ега наш епископ Гермаи, лево епискон Мајороши, за енископима стајало је свештенство, међу којим је маше свештенсто у врло лемом броју било заступљено, и друге депутације. Одвојено са противне стране етојао је кнез Лобковиц и барон Бек, ше® гонералног штаба, и у ередини под балдахином етајао је велики жупан бачки

„СРПСКИ СИ011 . и