Српски сион

Отр. 610.

Сваки састанак и рад св. Сииода од опште је и значајне важностп за пашу пркву. Сваки, тицао се оп било избора епископа којој упражњеној дијецези, било иначе унутарњег и спољашњег живота и уређења наше цркве. Данашњи састанак св. Синода и рад, који ће у седницама својим нредузети, нарочито је важан и значајан за цркву нашу, како обилношћу тако и садржином нредмета, о којима ће решавати. Многе су иотребе, нодмирење којих захтева интерес наше иркве, а које св. Синод жели да задовоњи. Мисао води.ћа, која руководи дацашњу узвишену црквену поглавицу иашу, св. Пашријарха Георгија, у целом Његовоме црквено- иародноме поглаварственоме старању и раду, нри свакој Његовој помисли и бризи за напредак св. наше цркве, лебдиће непрестано и над овим састанком св. Синода, и његовим благословеиим радом и брижним старањем за славу и за што светлији и успешнији живот Њему новерене цркве. Ми сао је та; и у мисли жеља: да се пркви нашеј и иародно-црквеиоме животу прибаве сви услови, без којих ианретка п.ихова не може бити, без којих се сигурца и светла будућност иарода и цркве наше — ни очекивати не сме. Ти услови су: у подизању иросветиих црквених ииституција, у нормирању песређепих и у ноиравци погрешно сређених

одиошаја у оргапизацији наше цркве, иа • ])очито оних, који се тичу и.езинога судсгва и унутарп.е и сиол.ашње дисцинлкне. 0сим пос-лова, који се тичу те стране нрквеног нам живота, св. Синод ће донети миога решења, којима ће се иормирати и унапредити и многи управни нослови црквепи, и начини званичен.а парохијских и других звања, који су до данас били иајразноличнији, не само у ноједииим дијецезама, него и у појединим нротопрезвитератима, на и у нарохијама, како се где, већином, — хтело, а донекле и могло. Питање верске наставе у основним и средњим школама биће такођерједиа свегла тачка у раду св. Синода. Према свему томе: данас искупљепи св. Синод наш излази пред једап велики и зиачајни задатак свој, решење којега биће од пресудних и епохалних утецаја иа будући живот наше цркве. На такав рад искупл.ени даиас св. архијерејеки Синод наш, ногледамо ми са радошћу, испуњени иајлепшим иадама за будућпост наше цркве. Погледамо ноносно, јер уверени^да ће са рада Његовога креснути нова светлост и заејати нова луча нашој цркви и н.езиноме народу. Тако уверени и са таким надама исиуњени, поздравл.амо високоиреосвештени и родол.убиви наш Епископат са тоилим молитвама Богу: срећап му саетанак и успешан посао био!

кк единаго Вога. (Наставак).

Ова нроста прича из дела апостолских прекрасно нам нриказује чудновати иризор како је један једити странац у зборницама, на назару и у ареонагу онога града, који је у оно време био центар и иредславник иауке целог тадањега света, објавио јединог и истинитог Бога. Како је то морало Атину пренеразити кад је он као један ва}> варин, 1нта више још од племена јудејскога, дрзнуо да им цео Олимн опусти!? Но Павле беше такав научењак, да се

слободно у зиању могао мерити са тадан.им грчким филозофом . Алн ко бејаху оиа дваиајсторица, који су још и нре Павла објавили и ироноведали истииитога Бога V То беху само ирости рибари и мрнари и — ништа више! И ти л.уди усадише ионово међу људе догмат о јединству, духовности, свезнању и свемогућству Бога као творца и сведржитеља света и Оца иебескога. И тај се догмаг рашири ио целом свету муњевитом брзином. Зар ово