Српски сион

О тр. 611.

није и сувише довољно да примора наш разум да увиди да је она моћ, која је то била кадра произвести, далеко јача од самога света?! . . . Три хиљаде година труђаху се најодабранији духови незнабожачки да нронађу и унознају праву истипу с Богу, за чиме су чезнули, а по где —• што и пагађал и; али им сав труд и сва мука остаузалуд те најносле морадоше нризнати да човсчији дух без помоћи с више није у стању ногодити иут к овој највишој истини. Али неколико простих, неизображених, обскурних Галилејаца унеше је у свет и она сијну светлошћу која винте иигда, иотамнети неће. ТТТ то та истипа нигда потавнити неће, већ што ће се одржати и трајати на веки у човечанству, исто је тако, шта више још веће чудо и од саме напрасне појаве љене у свету преко људи који иначе по свему изгледаху да за то ни дорасли нису Човечији дух сам по себи и по својој снази исги је онакав остао и за п иосле Христа какав беше и до њега; па зашто онда не беше у стању та иста снага пре и до Христа сачувати истинито Богопознање, већ нустити заблуди маха тако, да јој и највећи умови подлегоше; а па прови сво се после Христа нигда угасила неје, убухва тајући чак и оне духове који стоје иа најпижем ступњу изображења? Од куда то долази да ће нам данас и најпростије дете из народа, кад га запигамо о Богу и његовим својствима, дати узвишенија одговора пего што је то негда један Анаксагора, Платои или Сократ себи и представити могао V Од куда то долази да данас позпајемо Бога као нравог и истинитог духа и да му се клањаио духом п истипом, и то чини не само неколико у то посвећепих учењака, већ то чипе читави иароди, мушко н жепско образовап и пеизображеи, све од горе д,> доле, светоданас — после осамнаест векова—јасно и гласно говори: „Знам верујем !" Дочим су у старом веку тек по пеки и неки философи у својим тајиим школама једва смели изустити: „може бити да је тако, али ја то не знам." „Науку моју пуштам да свима сија у јутарњем румепилу — вели наш једаи старозавегни писац — проповедајући је сву-

где. И њоме ћу нроиикнути све и оне који су мали и незнатни на земљи. И просућу моју пауку као пророчанство и онима је оставити који траже мудрости, и бићу увек с њиховим потомством сво до у саму свету вечност. *) — А св Тома Аквинатски пише: „о том сумње иема да ни један философ пре Христа, покрај свеколиког свог труда, пије могао ии толико докучити колико то данас зна и последња жепа помоћу вере своје " Том чудном и ненадном Богооткривењу етавља се као приговор то пгго наилазимо и у предхришћанском времеиу, јер да се вера у једног, невидљивог и духовног Бога сачувала код старих Јудеја То не поричемо; али уједно стоји и то, да ни то не беше природни догађај; а као чудпа појава има то за цел да послужи као иредуготовљење за највеће чудо а то је долазак Сина Божијег, те да одржи свезу између првог и другог Богооткривења. Из свега до сад иаведеног јасно се види да се обичним нриродним нутем не може разјасиити како да се само у једином јудејском пароду. посред мора од незиабоштва, могла сачувати вера у Бога, који је само једпа и то духовна личност; коме је, покрај свеколиког искушења од стране незнабожаца, остао веран и њему једипом иоштовање одавао Било у предхришћанском добу народа који су с обзиром на светску образованост народ јудејски далеко за собом оставили, одликујући се особито својим философским истраживањима у стварима иадчуственим; али су инак сви ти народи изгубили били свест о правом и истинитом Богу тако, да је више пигда ностићи нису могли. На као што су се прваци тих парода сједпе стране заиимали најузвишеиијим снекулацијама исто су се тако опет с друге стране као и необразована маса одавали ниском идолослужењу. Једино у народу Јудејском, у народу који на културном по.г>у није скоро нпкву улогу играо, шта више од тадањих културних народа врло ниско цењен, чак *) „Поиеж« иаказаше ако проск-кфб и пролклк> 6 длже до далече: вцн оученГе жкоже пророчестко нзлпо, и осташ 6 вх родм к^кчнм. Внднте, дки> н« сек^к едннол\8 трбдн)(СА, но КЈ-кмх Н1||6»|јк1л\% (Нрсм. гд. 25. ст.35. — 37.)