Српски сион

1 >р. 37.

и преаиран, — једино у том иароду пије се угасила небеска луч истинитога и нра вога Богоноанап.а и ако је са свију страна мраком незнабоштва онкол.ена била. „Једно чудо," вели мало пре спомеиути А. Николас. „увеличана друго. Јер како је то могло бити да се иста она варница, која је мраком и тамом тако прикривепа била дазапуних тридесет векова не беше у стању ни најмањом зрачком расветлити своју мрачну околицу, која је — шта више — ли неким чудесним начипом и сачувана и одржана, како се могла та иста варница услед даха Исуса Хрисга разбуктати за час у силаи и огроман луч који разагна таму у свету и избави га из иезиа боштва, те ево већ скоро пуних деветнаест стотина година просипа светлост своју пад свима народима? На ипак знамо како је то могуће; а то наше знање необичио је скупоцено и огромно, но у исто време и тако иросто и јасно, да га и најобичннји умови схватити и иостићи могу. „Да случајно пре Христа иије нигда било тејизма онда би могли до некле протумачити којекако оно басање и незнање старог света, као што би с друге стране и п.ихово обраћање услед читаве поворке новина у неколико разјасниги могли. Али тејизма је било на свету, читав једаи народ беше му одан. Светлост је била у свету, али је свет не виде. А за време носледња два столећанред Хрисговим доласком расуше се Јудеји међу васколики тада образовани свет носећи свуда и своје

свете књиге уза се. шта више и иреводише их на језике дотичпих иарода, иа инак све то остаде без икаквих последица, све то не обрати ни једиог једитог човека већ само изазва немо чуђеп.е. „Но што не могаше учинпти читав један парод ни с једним човеком. то учинише дванајест л.уди (а сви зпамо ко су били ти л.уди!) са целим светом. А што је најчудније, у књигама номенутога народа беше написано да ће се све то догодити. И моћ, опа, која преобрази сав свет беше слободна, промишљеиа и одлучпа чииећи и извршујући све кад и како је где хтела. И кад та моК не би иадмашала снагу човечијег схваћања, оида би могло бити и учина без узрока. „Шта више, религијозна истипа што се даље ширила. све је снажнија уиутарње бивала. Да је иешто јудејском тејизму ношло за руком да се учврсти у незабожачком свету. изгубио би онолико од своје чистоте, колико би у нростору задобио или барем не би могао (тај јудејски тејизам) [ аснростирати више светлости него што је сам имађаше, пити би зраци те светлости могли дал.е од рођеног огн>1пита допрети, Нема сумње да је Хришћапски тејизам у сваком ногледу нретежпији н узвишенији од јудејског и што се јасностн и нлодовитостн тиче, с тога му је овај иоследњи и иодлегао. Јасно је дакле да је неки много иретежнији елеменат него што је јудејство овладао светом да му дотле никад и пнгде невиђепу светлост откријс н нредочи.

БЕСЕДА У 12. НЕДЕЉУ ПО ДУХОВИМА.

Мат. XIX. 16 Ништа друго не може, иравоелавнп Хришћани, тако смутити и помрачити мисао човекову, као прекомерна и незајажена жеља за земал.ским благом, за богатством, за злагом и сребром, што се, једнои речи зове: среброљубље. А среброљубље рађа безбројна зла, као што су: мржња на ближњега свпга, неиомирљивост са ненријатељима својима, безбројне некорисне бриге, малодушност, и напослетку душевна проиаст и губитак царства небесног.

- 27 (Зач. 79). Нико од нас у овом земаљском животу, не мкже у један мах зздовол.ити своју жељу за земаљским имањем, за сластима и красотама земаљским, а уједно и небесна блага и с'њима скоичане красоте и сласти небесне иолучити. Јер ко тежи за оним првима, губи ове друге, ио оним јеванђелским речима : „Не можете Богу служити и мамону ц (Мат. 0, 18); а то .је: неможеге служити Бо1у и неправдама. Јер Бог заповеда свима људима, да л.убе друг друга,