Српски сион

С тр . (>16

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 37.

изаслатог изасланства, да нам дође у средину нашу. Молисмо Га, јер нам је мио и драг, и јер нам се душа зажелила молитве и иоуке своје црквене поглавице; баш у данашње дане, кад нас нека рођена, браћа, на срамоту и своју и нашу, а но злоћи срца и непромишљености умовања свога, на силу Бога хоће да раздвоје од оца и Архииастира свога. Па баш у време и у приликама, кадје цркви и народу нашем најпотребније. да су им Архппастири нераздвојена целина са наством својом. Молилисмо свога Архинастира да нам дође, како би иоказали свнма и свакоме, да нема тога новинарског терора и странчарске тесногрудости, која би била кадра да нам поцвна духовну нашу заједницу са својпм Архипастиром, да нам раскида неразборитошћу својом оне везе, које је за вечита времена утврдила историја нашег народно-црквеног живота као неопходне и јединоспасавајзће животу томе; да нема неувиђавности п дрскостп те, која би нам лмогла растровати и угушити осећаје наше благодарности и признања на родоч.убивим. племенитим, за народно-црквену нам будућност корисним делима Његове Оветости, дичпога нам Патријарха Георгија ! Дочек Његове Светости у Иригу доказао је то јасно, отворено н снагом, ко.јој се одолети измишљотинама или заблуделошћу по којег иојединца не може; — пред којом злоћа и срдита немоћ индивидуалног нерасположења ио којег дешператчог сокачког полптнчаоа мора смешна изгледати. Ириг је доказао, да извеснп новпнарски инсулти, новинарске грдње н рачунп, немају никаЕсе везе н заједнпце са расположењем народа према својој врховној поглавицн. Новнвинарски тшмфлетисте нису народ сриаси. Народ сртки сваком даном ири.тком доказуЈв, да он много озбиљнијв и расуднгује суди о својим Архипастирима и да много бистрије и разборитије води рачуна о неошодној заједници са Јерархијом својом, него што то данас могу новинарске иамфлетисте, којима је до раздора и свађе, до искаљивања иакоснога срца, а не, до ладног разбора. до вере, цркве, и будуИиосиш народне. Такав доказ и хтедосмо нред очи изнети свича и свакоме, па и ономе, коме ум умује по новинарским стунцима, а срце куца, ио нм-

иулзу новинарских редакција, а отњуд не зна како бије срце нашег доброг и племенитог народа, којп мисли својом главом, осећа својнм срцем, и живп својим животом — изван домашаја п еманципован од утецаја данашње револвер штамие. И тај доказ нружисмо, дадосмо. Јасан је, разговетан; у њему лвсгн њ К јстб . Јер то није доказ новинарског чланка и новинарскпх швадронера, — то је реч народа, коју је громоглаено изрзкда, живом речи, и цела црквена ошптина у Иригу, са народом око Ирнга. У тој речи је, само и једино, пстина о томе; како српскп народ љуби и поштује, како је одан своме патрнјарху, данас љубљеноме патријарху Георгију. И за то дочекасмо у својој средини свога доброга Архипастиргг; дочекасмо Га отвореним срцем своје љубави и оданости, и искреном душом свога синовљевог страхопоштовања Дочекасмо Га, као што дочекују честита и благодарна деца свога милог и доброг родитеља; као што дочекују побожна и истинита деца светог нравославља поглавицу црквену, као што ће увек и дочекивати поносан и ваљан Србин свога Патријарха. Ириг је био сав на ногама. Надметало се у њему ко ће и како ће леише и свечани.је да изађе пред свога Архипастира. Било је њих — на једној руци избројаних — којп се хтедоше иоказатп и смешнпма. Нису се чули, а .једва су и нримећени билн, а онДа — исмејани и презиром нрегажени А сад у кратко да кажемо како је дочек текао. Његова Светост стигла је са својом нратњом у с;боту (9. септ.) нред вече у манастир Хоиово, где су Га, на улазку у манастнр, дочекалп п поздравлли настојател> манастнра п управптељ монашке школе г. архпмандрит Шевић, са братством, ирофесорпма п ученнцима монашке школе. Сутра дан у 8 сах. у јутру дођоше у Хопово свештеннцп иршики, нредседник црквене општине п више иришких грађана, да се иоклоне Његовој Светости и још једном Га позову у име црквене општпне иршнке, са саонштењем, да Ириг и Ирижани жељно п радосно очекују Његову Светост. Његова Светост се креиу пут Ирига, у 9 сахати, са својом нратњои, у којој су сад били