Српски сион

Кр. 37

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 615.

Ученици Христови зачудили су се на ту реч Христову, да се и богаташи сиасти не хмогу. Они су мислили, да баш богаташи највише средства имају да добро чинити могу, те но томе да се лако и снасавају. С тога су запитали га: „ко се дакле може сиасти?" „А Исус рече им : људима је ово немогуће, а Богу је свс могуКе. " По ово.ј речи Христовој, дакле, људима богаташима немогуће је сиастн се ) Ј е 1> С У 0Н11 везанн оковима среброл,убл»а, те не могу да се ослободе истих окова. Но Бог и и.их спасти може, ако га у помоћ иризивају и моле му се, да их ослободи од сзаке жел>е аа богатством и благом земаљским. 1Гри томе ако још и имање своје троше на добре и богоугодне цељи; и огањ среброљубља, којп у срцу њиховом пламти, утишавају и гасе. .Једном речи, ако се потруде да сачувају духовно сиромаштво, ко.је се и поред богатства задобити може. јер се исто састоји: у смиреној мисли, вољи и страху божјем. Заиста да је похвално и богоугодно дело, када ко својевољно бира убоги и сиромашан живот, те се на усамљеном месту предаје посту и молитви, да Богу угоди. Такови, као што с поља одбацује сваки сјај и блесак; тако исто и унутра, у срцу свом не трпи оно, што год је телесно и земаљско. Али се ипак одрећи не може, да и богаташи у сред самога богатства свога, духовно сиромаштво у срцу своме сачувати, те се по томе и царсгва божијег удостојити могу. Из данашњег св. Јеванђеља можемо се православни хришћани, ноучити: да од свега срца иснуњавамо јеванђелску заповед, којом нас је Христос Сиаситељ научио, те да љубимо ближњег свога. као самог себе и да га. у невољи потпомажемо са благом, које нам је Бог благословио. А да се чувамо среброљубља Дао живе ватре, те да смиреност и духовно сиромаштво у срце своје усађујемо.

По овој науци данашњег св. Јеванђеља можемо ми, љуб. моји, изабрати, шта је боље бити, сиромах или богат. Ако ми увиђамо да нам богатство наше пречи, да не можемо нолучити душевне врлине, благо на небу, то га оставимо са свим на страну, као што је Христос и овом младићу саветовао. Јер боље нам је не имали ннкаква блага земал.ска, па небо насљедити; него са тим благом и имањем бачен бити у муку вечну. А ако хоћемо да нам богатство наше не смета да задобијемо и душевне врлине, то треба да живимо у богатству и изобиљу, које нам ,је 1>ог дао, али да будемо отац ц мајка бедним и сиромашним. Једном речи, да сматрамо нама. новерено имање као божје, за. које ћемо негда Богу рачун иолагати. И ако тако чинили будемо, онда, нам неће бити немогуће — но сасвим лако ући у царство божије. Будемо ли протнвно чинили, то немојмо се ничим обмањивати, јер ће се заиста и на нама извршптн оне речи Христове: „Лакше је и камили кроз иглене уши нроћи него теби у царство небесо " А да о свему томе како ва.т>а, — истинито расуђујемо и о свему се томе поучимо; а ми, браћо, чврсго пригрлимо на недра своја св. цркву гвоју православну, која нам са нресветим и бож нственим Јеванђељем својим отвара двери спасен а. Једино св. црква наша православна., кадра је нама дати душевно спасење и проповедима својим научити нас, да тачно и истинито св. нисмо разумети можемо, те уједно научити нас, како живот свој проводити треба, да у сиромаштву. као и у богат сгву блажени будемо и живота се вечног удосто.јимо о Христу Исусу Господу нашем, коме нека .је слава са Оцем и св. Духом, увек сада и до века. Амин. Војка 1895. По више извора слободно нрерадио Милан ПопадиБ — парох.

д о п и с и.

Ириг, 11. (23.) септембра. — ( ЊеговаСвстост Патријарх Георгије у Лригу.) Топла жеља наше црквене оиштине и православних Срба Ирижана се иснунила дана

10. сентембра о. г., а по милости и архипастирској љубави нашегсв. патријарха Георгија. По закључку наше црквене општине смерно умолисмо Његову Светост, посредсгвом на то