Српски сион

Б р . 40

„СРПСКИ СИОН "

С тр 667

то су ови последњи РаФаели ирема нрвима, и можда у јединој Фантазији црнокожи иионописци пс устуиају својој северној браћи. У цркви града Адове налази се н. нр. слика, која иредсгавља ирелаз Јевреја ирско црвенога мора; на тој слици су Егинћани намоловани у облику египатских низама, с Фесови на главама и Ремингтоновима пушкама у рукама, љихова батерија са 6 топова снремна је да учини паљбу на несретне бегунце и т. сл. све у том жанеру. Осим цркава, има у Абаеинији безброј манаетира, а устав за љпх еаставио је абисИнски светитељ Текла-Хајмонот. Народ' особито иоштујс ове обитељи: Дебра-Табор код језера Тана, Махдера-Маријам — недалеко од њега, Валдуба — на реци Такаце-и Дебра-Ливан — у Шоа. Абисинеки манастири и храмови служе сем свог нравог назначења, и као главни расадници просвете; нри њима су основане школе, где се учи древни етионски језик, иисмо и богословље. Први се унотребљава само при богослужењу и односи се према садањем абисинском језику нрема руском; но корену он је сходан с језиком јеврејским и аранским. Абисинска алФавита одликује се крајном комплицираношћу и занлетеношћу; њена слова, којихјевише од 200 (азбука им бројиуправо 267 знакова, прим. прев.), пе означавају звукове као у нас, него с.логове. Што се на нослетку тпче богоеловља, то је интерес Абиоинаца прсма њему врло велик. Овде се може често видети, како се груби војници, младе жене и горди велможе озбиљно, са одушев.Ђењем нрепиру један с другим о двама нриродама у Исусу Христу, или о св. Духу. Нису ретки међу Абисинцима такви зналци св. иисма, којп могу на изуст изговорити целу Пиблију, с почетка до краја. Такав зналац је паиме био покојни негус (цар) Јован. У ошнте су Абисинци врло љубопитл.ивп и способни за науку. Као жив сведок за то служе ученици Гоидареке школе, који се по читав дан баве у школи, а у всче просе но граду ми-

лостињу за свакидању храну. АбисинЦи иосте два дана у недељи: средом и петком; осим тога имају они пет других постова, течајем којих пи рибу не једу. Празничних даиа у години имају около 200. Покојнике своје сарањују Абисинци у дан њихове смрти. Руке им унакрст полажуна груди, иајпре пх замотају у чаршав, затим у зверињу кожу, и у пратњи свега рода носе ихгробу. Уз пут се тело трипут спушта иа земљу, кропи се светом водом, и кади тамјаном. Рођаци, пошто пошкроие светом водом, спуштају у њу иокојника и јаму засинају камењем. Тада настаје нлач и жалосно нарпцање жена. Затим рођаци чине спомене, за време којих једу сирово месо. Крштење детета обавља у цркви свештеник; мушко крсте у 4 г »-дан, а женско у 80-дан после рођења. Пре тајне крштена родитељи сами сршују обред обрезања над дететом. Венчање бива такођер у цркви и оно се за нравилно сматра одмах, чим се обе сгранке, које се браком сачетавају, нричесте светим причешћем. У Абисинији се сматра само црквени брак за законит, до чнм је грађански брак забрањен, на због тога је женама, које преступе тај за'кон забрањен улаз у цркву. Но као што се свагда теорија разилази од практике, тако и у Абисинији, пе гледећи иа забрану, жсне, које немају права да долазе у цркву, без страха иду у цркву и грађанеки је брак у толико примљен, да сваки Абисинац има по неколико жена, између којих он неке удаљава па их замењује новима^. Девојке сгупају у брак рано. Ринел је пашао једну лепушкасту служавку од 17. година, која је већ седам нута била удана, те која је ишла у Гондар, да се тамо уда осми нут. Услед честога дружења са мухамеданцима, развило се у Абисинаца многоженство до тога степена, да га је сада врло тешко искоренити". . [. БогдановгоИ. * То није грађански него дављи брак, или многоженство. Ур. г ^3^9

Б Е Л Е Ш К Е. (Исправак новинарских вести). Некп листови су донели вести, да Његово Величанство није ословило Његову Свотост у Загребу,

шта внше, да Га је и „игноровало". Претпостављамо да су те вести нотекле из необавештености и погрешних информадија. С тога их иснрављамо с тим, да је Његово Величанство