Српски сион

1Јг. 40.

рану иримања поздрављено је са. трикратним живио, које се понављало при иоздраву Његове Светости, при одговору и при одласку Његовог' Величанства из дворане. Поздравни говор Његове Светосги ово је: Ваше дарско и апостолско краљевско Величанство! Премилостиви господару! Пресретни ступамо пред лице Вашег цес. и апост. краљ. Величанства да Вашем Величанству изразимо своју најдубљу поданичку оданост, приврженост и неиоколебиву верност у име своје и у име клира и поверене нам пастве духовне православне српске архидијецезе карловачке и православне српске дијецезе пакрачке и горњо-карловачке. Ми се осећамо прерадосни, што је Ваше Величанство благоизволело најмилостивије иоходити ове краљевине Своје и у њима Својим превишњим доласком обасјати са осталима и нашу православну српску цркву и Вашем Величанству верно одани клир и народ у њој. Превишњим овим чином Олагоизволело је Ваше Величанство најмилостивије показати и овом приликом ону неизмерну љубав, којом Ваше Величанство подједнако нази све Своје народе, цркве и земље. У тој радости припадамо Вашем ц и апост. кр. Величанству, као своме господару, родитељу изаштититељу са најпонизнијомподаничко-синов ском молбом, да Ваше Величанетво благоизволи примити најпонизнију изјаву нашег најдубљег страхопоштовања, приврженосги и непоколебиве верности и да благоизволи топле зраке Свога превишњег благовољења, милости и заштите владалачке нашој цркви, свештенству и вернима и у будуће најмилостивије неускратити. А ми ћемо се у својим топлим молитвама вазда обраћати превечном Творцу за милост, да много и дуго уздржи Ваше Величанство здрава, срећна и велика на славу прејасне династије, миле нам отаџбине наше и осталнх цркава и свих верно-оданих народа пространих држава Вашега Величанства: Те своје најискреније жел.е Пјзатимо са ускликом: Живило Ваше Величанство на многаја љета! Њ. Величанство благоизволело је одговорити: Захваљујем Ђам од срца на иоповном уверавању Ваше ирокушане верносши и приврженосши, ше недвојим да Леше чашри-

отском ирииравношЛу иодуиирагаи очинско моје нашојање смерајуЛе на зашшгту Ваше цркве, ше, верни евоме еванђеоском звању, чиниши све, да се хришИански морал, елога и љубав ближњега гипри у срцима Ваше пасшве. Божији Вас благослов мрашио у Вашем деловању ше будише уверени о неироменљивој мојој милосши и благонаклоносши. После превишњег одговора благоизволело је ГБегово Величанство удостојити својих речи : високопреосвећењу г. г. епископе Мирона и Михаила, за тим свештенике: протоирезвитера беловарског Штековића, архимандрита Телечког и Змејановића, ректора богословије протојереја Вучковића и још неколицину њих. Ректора богословије Вучковића благоизволело је Величанство питати колико траје курз богословије, колико професора и колико слушалаца има сад на богословији, а колико је прошле године богослова свршило богословију. На иозцравни говор поклонства загребачке српске нравославне црквене општине имало је милост Његово Величанстао одговорити : „ Захваљујем вам на уверењу верносши и ода носши ирема мени и моме дому. Знам да је ова изјава искрена ше вам је ошпоздрављам уверењем о Мојој краљевској милосши". Његова Светост и високонреосвећени епискон Мирон нозвани су на дворски ручак за уторак, а високопреосвећени г. епископ Михаило позван је за среду. Сутра дан, у уторак у 7 2 11 пре подне походило је Његово Велнчанство нашу цркву. Његова Светост, високопреосвећени еиископи, три архимандрита и остало многобројно свештенство дочекали су Његово Величанство у орнату пред улазом у цркву. Са краљем се довезао преузвишени бан. Његово Величанство праћено, с леве стране, св. натријархом Георгијем, ушло је кроз царске двери у олтар, а онда отираћено тако исго до царског стола, прпређеног за ту прилику одмах до леве певнице. Његово Величанство је стајало у столу своме држећи калпак у десној руци. После свршеног молебствија ступила је Његова Светост на амвон и иоздравила Његово Величанство. Говор Његове Светостн, којим је поздравила