Српски сион

Б р . 40.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 661.

у цркви, са амвона, Његово Величанство гласи од прилике овако: Ваше царско и аностолско краљевско Величанство, Најмилостивији Господару ! Благоизволите на.јмилистинпје примити најнскренију благодарност нашу и целе српске православне црквене општине загребачке на превишњој милости, којом сте благоизволели удостојити овај свети нам храм Својом најмилостивијом посетом, те тиме доказати Своје поновно највише благоволење, које Ваше Величанство гаји за нпс, као год за све вероисповести и народностн Своје простране монархије. Особито су Вашем Величанству најискреније благодарни верни и одани православни Срби ове црквене општине, јер им је Ваше Величанство указати благоизволело највишу милост и иружити благи мелем на ојађену побожну душу и повређено народносно чувство. Бог мира и љубави нека прати Ваше Величансгво и на овоме трудноме путу, на којем ће Вас иратити и наше најискреније молитве за дуг живот и крепко здравље Вашега Величанства, за цели прејасни владајући дом и за

сретно владање Вашег Величанства на срећу свих народа велике царевине Вашега Величанства. Живило Ваше Величанство наш премилостиви цар и краљ Франц Јосиф прва! Одушевљено и срдачно „живио" иепуњавало је цркву из стотине срдаца присутних Срба. Говор Његове Светости учинио је силан и најповол.нији утисак. При улазу у цркву и излазу из цркве певало је загребачко српско црквено певачко друштво на корошу царску химну, а скупљени верни Срби клицали су урнебеско живио! Кпд је Његова Светост данас дошлау цркву и кад је нолазила из цркве, била је са громком овацијом дочекана и испраћена — од свога народа, дочим су мангупи и хрватска дерлад ђачка викали регеа!. Његово Величанство благоизволело се и Његовој Светости. ири дворском ручку, изразити о изгредима загребачким са речима: „6-аг8И§ег Виђеп81ге1сће" (гадна детињарија). Његова Светост присуствовала је нри све| чаној престави у позоришту и на свечаноме балу.

БРУКА У ЗАГРЕБУ.

Радост Срба, који су похитали у престоницу своје миле домовине, да се у верности и оданости поданичкој поклоне и своме иремилостивом цару и краљу; радост српске православне цркве, која је и том нриликом из дубине својих искрено верних и оданих осећаја — превишњем престолу и владарскоме дпму као и превишној особи .1зубл >енога цара и краља нам Франца ЈосиФа нрвог — подизала престолу небеском најтоплије молитве за свога врховног заштитника и највишег миропомазаника, помућена је та радост баш онога дана, кад је ГБегово Величанство удостојило нрестоницу миле нам домовине својим иревишњим доласком. Номућена је баш онда, кад је требало у нрестоници свима нам једиако љубљене домовине да царује најузоритији ред и мир; да крила шири бранка и хришћанска једнодушна љубав и радост. Помућена је баш онда, кад је тре-

бало Његовоме Величанству осладити превишњи боравак у престоници драге нам домовине с тим уверењем, да су и у њојзи, као једном делу простране и сретне нам аустро-угарске монархије, а према најтоплијим жељама и најправдољубивијим тежњама и превишњим интенцијама Његовог Величанства сви народи једнако задоволлш, све цркве и вероисповести једнако заштићене. Помућена је та радост баш онда, кад је требало нружити очигледне доказе Његовоме Величанству да и ови лепи делови силне му државе, краљевииа Хрватска и Славонија — нису гадна изнимка у томе. Баш у оне часе и одмах носле тога, кад се је иредставништво српске иравославне цркве најискреније у страхопоштовању и најоданијој верности ноклонило Његовоме Величанству, своме нремилостивом нару и краљу са најнопизнијом пода-