Српски сион

Стр. 674

]>р. 41

црква својим аисолутизмом, својом нетолеранцијом и машањем сво е власти и проширнвањем свога делокруга ван сфере своје мисије и свога оиределен.а. Али „свакад се створи големо зло, кад год се иотражи.снас на погрешним путовима и у средствима изопаћеним". Реакција против агресивности и нетолеранције једног дела Христове цркве, делом руку човечијих удаљењог од божанског и небеског му опре5,ељења, изоиачена је у реакцију нротив цркве, против вере, нротив духовне природе човекове, иротив неба, против Бога. Она је своју формулу добила и у Угарској, у апсолутно личној слободи сваког угарског грађанина да може и крај неизгладивосги благодатног крштења напуштати из простог кшефга Хришћанство и прелазити у јеврејство, да може бити и без вероисповести. Дозвола иреласка из Хришћанства у јеврејство значи: исмејавање Хришћанства п 19 вековне нсторије човечанства.. Значи, 19 вековну нстприју хршнћаиског човечанства нрокламовати као заблуду човечанства. А бити без вероисповести, значи : бити без вере. За то су и оправдачи приговори противника примљене, још до сад не узакоњене реформе о слободи вероисповедања. Враниоцн те реформе адвоцирају овако: не узакоњујемо безвер.је, него слободу сав А сти, слободу лпчног располагања га верском свенгћу и осећајима. Но кад би њпма само до ове слободе стало, они би се задовољили са другом половином гаранцпје за ту слободу, наиме, са слободом прппада1ва ма којој од поетојећих хрншћанскнх веропсповести. Али ношто су они незадовол.ни и тиме, да грађани Угарске прииадају ма којој вероисиовести; него би хтели да грађани Угарске нрииадају и под'1еже др кавној властн и душом и телом својим, то им отварају врата душевног губилишта — неисповедања вере, безверја. На та врата иосгављају као стражу ауторитет државне власти, која ће од скора нмати штитита безверјеи јеврејство, као штоје 1000 година штитпла божанствено Хришћанство. Или зар не нсповедање вере нпје неверје, безверје ? Јесте, и друкчије не може биги. Ако није безверје, онда је поп еепз, једна одвратна неприр"Дност. Ко нема вероисиовести нема нп вере, јер вера мора иматн своју вероисновест. Вере без

вероисповести нема, не ностоји Не може је нп бити ; јер вера ннје нешт) малернјално, мртв.к Вера живи, осећа, иознаје, љуби, чезне, тежи, нада се. Има своје захтеве, своје идеале. Вера говори, она се исповеда, моли, каје, слави. Вера има своје речп, свој језик свој говор. манифестацију, израз Има своју форму, свој облик, свој култ, свој систем. Све то скупа узевши, значи : вера има своју веронсповест. Вера без вероисиовести је лаж, пуста реч, којом се прикрива и толерира безверје. Вера без вероисповести је или лаж или поп зепз, који друкчије не може изгледати ни при свој бенгалској ватри модерно либералисгичких софизама. Либерализам вели: ,вера мора бити осећање а не постати форма" ! Али баш за то што је осећање, мора оно нмат! и свој израз, своју манифестацију своју формулу, а то је њезина форма, то је њезина серонсновест. Гласовитоме Констану не ће нико порицатп либерализам. А он вели: ,,шта је то зидатп цркву, плаћатп свештенике, ако не иризнаватп да пма једно добро-, праведно и свемоћно биће,_ са којим човек воли да је у саобраћају"? Неиодпзање црквн, ненлаћање свештеника је, по томе, прекидање саобраћаја са Богом. Цркве зидају и свеШтетптктг- нллћају веропсиовестн. .Ђуди без вероисновести то не чине. Не чине за то нгго њима не треба црква нп свештеник, јер њима не треба ни небо, ни Б >г. Не треба им за то, јер су безбожници иа не волу и не ће да имају саобраћаја са добрим, ираведним н свемоћнпм бићем. А раскидају саобраћај с њиме не за то нгго у истини не осећају везе с њиме, него што би хтелн да живе без вероисновестп, и то не за то што немају у себи вере, него за то што бн хшели да изгледају е су без вере. Племенити либералац, К »нсган, није захтевао личној слободн човекове савестп право на неизповедање, него право на слободно псноведање вероисповести њезине. Но ђаци хоће да надкриле и надмаше учител>е сво.;е, а показаше, да учптеље нису разумели. Не разуму они ни сами себе, јер војују за слободу савестп а убпјају савест, а хтели би да буду без савести. Или безверје није бесавестносг? Или нешто може по< т »јатп 6(3 себе самога! ? И мн нпсмо противници слободе, иа ни