Српски сион

„ОРПСКИ СИОИ."

слободе савести, слободе вероисповести. Ал' смо противници неисповедања вере — безверја. Ни смо противници личне слободе у избору хриигћанских вероисновести, али са опште хришћанског, опште моралног и друштвеног гледиигга, иротивници смо слободе греха, порока неморала, друштвеног разоравања. Противници смо безверја. Либерализам угађа апсолутно личној слободи у области вере и цркве; ми се бринемо и страхујемо за целину, за читаво друштво. Либерализам ослобађа и решава сваког вероисдоведног култа. а ми се бојимо, јер предвиђамо, да ће се тиме подизати култ ирелигијозан, безбожан, целинп друштвеној опасан, јер удаљен од потребних гаранци.ја за оишти морал и егзистенцију друиггва. „Ја не бих — вели Констан — имао рђаво мишљење о неком образованом човеку за кога би ми казали да нема религијозног осећања, али народ без тога осеЛања чинио би ми се лишен једне драгоцепе моКи и нагррт од ирнроде и . Слобода вероисповести, којом угарски либерализам своју отаџбину дарива, морао би јој лишити народе тога осећања и нагрдити их до моралне ру гобе^ _ калг ттрк ва, која прсживљујс ~све нкптЂримеите људских заблуда — не би и даље вршила своју мисију, кад се не би борила против тих заблуда, каком сматрамо и реформу слободз вероисповедања. Морал је нродукг вере у Бога, продукт закона божјег у човоку. Моралном ч<,веку, који устима изјављује да нема вере, исто је тако у срцу урођена и не сбрисана вера у Бога, као и оном, којп ту веру исиоведа јасно и гласно, како га је мајка и његова црква научила. Лично од тих изнимака друштву не прети опасност. Али замислите масу људи, који са разних узрока, у очпјању и незадовољству, разореном душевном миру н поремећеном душевном норетку, од буре свога растројеног бића не чују већ божјег гласа у себи, а које вероисновест њихова и ирипадност цркви ипак опомиње надужности Богу и ближњему ! Замислите их разрешене тих дужности, у иривидном осећању потпуне слободе према Богу и човеку а тако ћ»е они слободу вероисповедања, схваћати —; замислиге их без моралне контроле, коју су ипак осећали у цркви, а без које ће себе замишљати у „новој" слободи; замислите

их неодговорне савести сво.јој, — а тако ће они слободу савести разумети. Замислите сву ту душевну растројеносг и револуцију велчког депа друштва нашег, који се еманциповао буде вероисповести и цркве, а који ће своме незадовољству и растројеном душевном бићу кадтад хтети одушке дати и задовољштине нрибавити у такој „новој слободи" својој. Замислите све то јер то је нерснектпва друштва слободе савеети. Предвиђамо ту нерспективу, иредвиђамо кобне и грозне носледице ирелигијозности и безверја, ко.јима ће се скоро на прагу хиљадугодишњице Хришћанства у Угарској отворити широм врата. А јер нигде, иа ни у бајонетима. не вГ:димо гаранције иротив тих последица, које неминовно уследити морају. јер једнаки узроци имају увек једнаке последице, — за то се никад не можемо, ни као Хришћани, ни као патриоте, измирити са реформом слободе вероисиоведања кака хоће да се даде народима Угарске. Слобода је дар небески. Ати, као и свака лажна, тако је и распуштена слобода људски дар, укаљан у низинама људских заблуда. Така је слобода, коју људи дају и дати могу. Така се „слобода" жели да.даде народима -Угајн-ка._у-облагти вере и цркве. II. Уз остале народе, дариван ће бити таком слободом и наш мили православни народ српски. Слободом, да може раскидати везу с Богом и небом, са гробовима праотаца, са олтаром свога иравославља, са светињама и светитељима својим : св. Савом, Симеоном Мироточивим, Арсеном и Максимом. Слобода вере, слобода савести! Не, не Слобода је то, да се — ко душе и образа нема — може каменом бацити на цркву своју, која га је с небом и Богом спојила. Слобода је то, — ко срца и савести нема — да може без вере, без наде и без љубави тумарати по свету као слепац без вида, као очајник без срца, ко грешник без душе. Слобода је то, да можемо бити оно, што нам не беху ни праоци, ни оци ни мајке. Да будемо што човека није достојно, да будемо што човек и не може бити. А све је то слобода, која убија душу, затвара небо, а отвара гроб спасењу човековом; што човека растројава, а народе води у пропаст. То није слобода, то је