Српски сион

Бр. 41.

Још треба наиоменути, да је правило, о чптању Матејевих недел>них јеванђел>а, - у и:{нимном случају — теже сватити и ранумети по нашем руско-елов. сказанију. у коме стоји: „аци к!5 ДП"А ВН8ТЈ)к II ЈСр" II ,,<Н|16 кн'к нлср вбдетк". — Разлика јс нзмеђу нашег н србуљ ског сказанија пе мала, него голема, управо така и толика, да утиче па смисао целог правила. Јер са свим је други смисао правила кад се каже „а1|1е в8д«тх кнбтрх пас\а" и „<прб кн г к п а с у а в8дп'х", а другп је кад се каже К8Д1Т& кн8т1)к пас\и" и р афЕ кн'к нас\а к8Д(Т'А" Нриведено правнло каже, да се 17. седмпца, односно јеванђеље 17. недеље Матсјеве па своме месту, — у 17. недељу по Духовима — чпта само онда, кад „ б В дпчј , внВтрћ пас\и" и запитамо ли: ко, односно шта има битн .. кн^трћ иасЈЈи" одговорити морамо: 17. седмица Матсјсва. А 17. седмица, односпо јевалђељс 17. недел.е Матејеве не чита се па своме месту опда, када „кн'к пас\*а к^детх". Запитамо лн „К1гк ' кога, односно чсгл пма бити „пасха"; то кагсо је реч о 17. седмици Матејсвој, одговорити морамо: г кн'к 17. седмице Матејеве пма бити „пасха". — Пре ма томе — по руско-слов сказанију — „пасха" би имала битп таково нешто, гпто би сс са 17ссдмицом Матејевом могло покланати, или бар јсдно удруго уиадати;јер час 17. с дмица Матејева можс бити „кнбтрк пас\и", часонет „пасха" може бити кн'к" 17. седмицс Матсјсве. По србуљ. скалаиију пак. у ком сгоји: „а1ра коудгга ккпо\ј"трк паср" и „а!ре кки-к пас\-{ коудетк" под „пасхом" мора, или бар можс се разумети обична „пасха", која може бити некад „КнВтјљ ' а пекад опст ,, кн'к" нечега; а шта је то, види1>емо нижс. Како у списима г. Р-ца нисам нашао ннкакова тумечења наведених израза; а имајући нред собом руско слов. сказаније, у коме стоји: „кн8трк пас\и" и „кн-к пас\-а" — дуго сам, се мучио и довијао, како да се то место Сказанија, односпо, како да се ти изрази схвате и разуму, и — на нослетку дођох до тумачења. Да се уверим, је ли то тумачење добро, примен.ивах га на разне случајеве, ређах нрема том тумачењу недељна јеванђеља Матејева п Лукнна; и до некле ишло је лепо, — докједанпут не запе: труд ми беше узалуд, тумачење пије добро. У то добпх иреиисе еказанија из србуљских јеванђеља, у којима стоји к афб г.оудггк ккноу^

С ТР . 681.

Т(Ж пас\-а" и „ацл ккн'к нас\а коудетх"; дсх, да се место то, изрази ти са свим друкче разумети морају, него што сам их ја схватио и разумсо. — Уз то заглсдах у „Вслпки Тпиик" г. Н. П-1>а, у коме нађох од мога тумачења но све друкче тумачење. Примењпвах и то тумачсње на разнс случајеве, ређах по њсму педељпа јевапђеља Матојсва и Лукина, и — иде: тумачење јс добро. — Је ли то тумачење, г. Н. где-год нашао, п где га је нашао, — нс знам; то зиам, да ређање недељних јеванђеља Матејевих и Лукиних — но том тумачењу — иде без сваког заиињања. А сад ево тога тумачења: Да бп сс боље сватити и разуметп моглс онс у сказанију наведепе речи: „внбтрк иас\и и кн'к пас\и ' (свакако: две, иеисирављене, штамиарске погрсшкс) нужно је да знамо црквену годипу односно читања Еванђелија". „Црквеиа годииа, одиосио раснореда редовних чнтања ев. Евапђелија, почиње од Ускрса и траје до другог ускрса, а како у разнс године иада Ускрс у разне датуме (од 22. марта до 25. априла) то и црквена годпиа ова нсма увек један те исти број недеља и седмица, јср од једног Ускрга до другог може више или мање недеља и седмица да ирођу. Некад има мање од 365 дана (52. Недеље),. . . а некад прође од јеДног Уекрса до другог Ускреа више од 365 дана.. . У нрвом случају, кад од Уекрса до Ускрса прође мање од 365 дана, онда у току грађанске годиие, или боље ре1>и у току од 365 дана (52 недеље), које у осталом епадају по броју у две године, 7 тдају две иае/хе ; то означава сиомепути израз у сказапију са „кнВтрх пас\а" . . . У 2. случају, кад од Уекрса до Ускрса прође више од 365 дана у току гађанске године -(52 недеље) бива само једиа паеха, а то се означава са споменутим изразом ,,кн'к нас\-а" (стр. 374—374.) Пе знам, за што је у ово тумачење — без нужде — увучена „грађанска година", кад цркваи књигс црквенс и пе зпају за ту годину? Или је зар г. Н. хтео њоме да озпачи време од 52 недеље, односно од 365 дана? А зар се то исто није могло означити и пазивом „црквеиа година"? Или зар у „цркв. годиии" (од септембра до септембра) има више или мање недел>а, односно дана, пего у „грађ годиии" (од јапуара до јануара)? — Но г. II. „црквеном годином" означава време од једног Ускреа до другог, а то је време •— да како дужс или краче од 52 не ■

.ОРПСКИ сиоп -