Српски сион

Б р . 42

„СРПСКИ СИОН "

ЧЕТРДЕСЕТ-ГОДИШЊИЦА АРХИПАСТИРСКЕ СЛУЖБЕ.

Прошлс године.је Архијерејски Сабор Србије новодом четрдесет годвшњице архинастирске" службе високопреосвешгеног Архијепископа београдског и Митрополита Србије господипа Михаила одликовао овога пелом камилавком и ианакамплавком га крстом на њој. Дана 14. октобра о. г., којег је дана високопрсосвећени г. Мнхаило навршио четрдесет н прву годипу архипастпрске службе, предао му је Архијерејски Сабор и грамату, која се односи на то ретко одликовање. Грамата, која се одликује бираним слогом и њежним осећајима, гласи овако : Високопреосвештени Архиепископе и Митрополпте Србије Госшдине М.ихаиле! Силош К'];рв1 стлжалг. ееи вбппнск лгобомудрш 1! трудомв всл ПрЈобр-ћл-Б сси. Смерност наша, гледећи Те украшена седином светитељске чистоте и мудрооти, и носматрајући Те обновљена орловском младошћу: у молитви дано-ноћној за благо Црквс, Краља и Отаџбине наше, у неуморном — без ирекида раду на њиви Госиодњој и Управи Отачаствене Цркве, у Архииа'тирски-очинској бризи да твоја духовпа чеда, све што раде, у Божју славу и своје спасење раде, — ми, Твоје доброте рукосад, а Божјом милошћу млађа, у Христу Госноду, духовна браћа Твоја, радујемо се 11:1 свег срца и из дубине душе благодаримо Пастиреначалнику нашем Господу Исису Христу, пгго кроз Тебе, Свеосвећени Поглаваре Српске Цркве, четрдесет година, Он преблаги обилио излива неисцрпне милости Својс па Богоспајему Отаџбину нашу. Поздравл.амо Те и целивамо Те целивом синовног признања и братске, у Христу Господу љубави; па, налазећи основа у члану 19, тачци 12, закона о црквеним властима, одлучили смо у знак видљивог признања, неоцењивнх, многоилодних и добротворних радова Твојих, Архиепискоие Београдски п Митронолите Срби.је, Господиие Михаиле. одликовати Тебе иравом, да носиш белу камилавку и панакамилавку са брилијантскнм крстом на њој, као видним знаком брилијантних дела Твојих за Цркву свету и драгу нам Отаџбину. Примиса урођеном Ти љубављу ово одличије, којс си неуморним трудом стекао, а кроз силу всре вшпњом мудрошћу заслужио.

СБр. 12 14. октобра 1895 г. У Београду. Епискон жички, с р Сава Епископ тимочки, с. р Мелентије. Епископ нишки, с. р. Инокентије, Пеоградеки „Мир" саопштавајући ту грамату, доноси и крагку историју тога ретког одликовања у Хришћанској цркви, пгго ево отштампавамо, јер ће занимати сигурно наше читаоце. Ппшући дело из најстаријих времена, још из Старога Завета, па до наших дана. о крунисан.у н миропомазању владалаца, том нриликом пашли смо у старим црквеним летописима, каква су давата одличија нрвопрестоним архинастирима. Тако, налазимо да је бела ианакамилавка, још у IV веку, у времену првог хришћанског цара Констаитина великог и првог вассљснског сабора, поетојала као такво једно одличије. Али како јс то одлнчије давато и како је иошено у самом почетку на истоку и западу, не зна се, о томе одличију само с-е помиње — бар ми сад о томе немамо нред нама јасног описа; па стога само ћемо и ианоменути са неколико Факата, када је и како је ово одличије иренесено са истока на север у иравославиу Русију. Сномиње се у историји константинопол.ског цара Јована Кантакузена, да су патријарси носили иа камплавци бело покривало. А 1341. год. при свечаном крунисању имнератора Јована Пагеолога спомиње се, да је овај знак био на патријарху украшен златом са изображењем па њему СпасителЈа. Богоматере и Претече. Овим су одЈИ .чијем нрви пут васељенски патријарси иочели одликовати и руске ирвосвститеље. Сномиње се у летонисима, да ,јн први пут цариградски патријарх Филотеј 1.'335. год. послао белу камилавку Новгородском Архиеиископу Насилију, који је био нзабрат и посвећен 1331. Од гога времена почели су иосити белу камилавку Новгородски Архиепискоии. Ова ночаст учиН)ена је Новгородским Архиеииекопима због славног, старог руског великог града Новгорода. — А сада даје се Новгородским Архиенисконима почаст да они крунишу императоре руске у Москви. А од времена Архиеиископа Генадија Новго*