Српски сион

С тр . 690.

горњем изволите поменути архи,]ерејски синод у моје име известити.

Примите, Ваша Преузвишености, пскренн изјав мојега одличнога ноштовања У Будимшитп, 12. октобра 1895. Барон Банфи с. р. За верност превода 1 )г Лаза Секулић с. р.

Џ

пнтријаршки и народно-црквени та)ник.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Спајање партикуларних са општим митрополијским свештеничкоудовичким мировинским фондом. Но решењу високославног Саборског Од-

бора имала би и „уредба о мировинском фонду за удовице и сиротну децу срнског православног свештенства у опсегу српске митрополије карловачке" од 1. јануара 1895. ступити у живот. Услед тога иозване су са надлежне стране све управе иостојећнх код нас партикуларних свештеничко-удовичких мировинских фондова, да се изјаве о томе, да ли ће се и на који начин спојити са оиштим мировинским фондом. До сада се ни једна уирава тих иартикуларних фондова није о томе изјавила, нити своје решење донела. Управа архидијецезалног фонда у својој иоследњој скупштини, држаној дана 31. августа о. г., изабрала је један одбор, и ставила му у задатак, да питање о спојењу архидијецезал-ццшш-дцф авинским фондом гм естраио ироучи, те скупштини, која ће се на скоро састати, поднесе у питању том свој нредлог. Тај се одбор састао 9. октобра о. г. и донео решење, да се скупштини ноднесе предлог иротив сиојења архидијецезалног са општим мировинским фондом. Чланови одбора који су тако решење донели задовољили се мотивацијом, коју је изнело брнговодство архидијецезалног мировинског фонда у седници својој од 23. августа о. г., а саопштеном у 34. броју овог.1 листа, и ако је у одборској седници било говора, да се то спојење оцбије из разлога, што би у случају неспојења фондова, свештенству архидијецелалном остао готов капитал од — у округлој своти — 100 хил.ада форинти, да с њиме располаже на цељи, које би управа тога Фонда за најсходније иронашла. Ја сам се уздржао у одборској седници

од гласања и ако сам нре седнице те увек био за спојење архидијецезалног, као што сам у начелу за спојење и осталих партикуларних са општим мировинским фондом. Уздржао сам се од гласања из разлога, јер сам у течају одборског саветовања наишао на горњу избачену мисао, која ми у оном моменту нпје изгледала за одбацивање, алн за формулисање, оправдање или неоиравдање које мисли нисам у одборској седнпци могао прибавнти нотребне информације. А научио сам мисао, ма како изгледала здрава или непристуначна, не усвајати или не одбацивати је пре, него [мто јој по могућности вредност испитам Па пре него што би испитао ту избачену тек мисао, оправданост које би ме несумњиво упутила против спојења фондова, а о онравданости које нисам се тада могао још уверити, те не хотећи прејудиковати евентуално Ти).!>ем осиедочењу—евом«Ј_нидам^хтео гласати за спојење, а не могох онда још изјавити се ни против снојења. Тим нре сам могао не гласати, што сам један у одборској седници био према неторици, која су била иротив спојења. Толико морадох рећи ради образложења свога негласања у одборекој седници, које се

— као што доцније дознадох

тумачило, а

можда, и употребљавало у корист струје нротив спојења. 1. Интање сиојења нартикуларних са оиштим мировинским фондом треба управе њихове да ироуче са свију страна његових, а не само са једне, у којој се кондептираше уски поглед личног егоизма и партикуларног нам интереса, којем се ногледу причињава, да ће спојењем