Српски сион

Б р . 42.

фондова бити ускраћен тај егоизам и оштећен тај интерес. Питање сиојења фондова, по захтевима омштих чам интереса, не би смело бити само иитање: хоћемо ли ми у архидијецези и бачкој дијецези (а иакрачку и да не сномињем, јер сам уверен о иристанку тамошњег фонда на спојење), изгубити што спојењем фондова; него би имало на ирвом месту бити питање: колико би тиме целина добила? Но нре него што одговоримо на ово шггање, одговорићемо на прво. Ограничићемо се на нас у архидијецези. Центар разлога против спојења нашег са општим мировинским фондом лежи у бојазни браће свештеника, да би спојењем било оштећено архидпјецезално свештенство, боље рећи, чланови архидијецезалног фонда. Кад кажемо чланови, разумемо оне, који су већ чланови, јер нових чланова носле ступања у живот општег мировинског фонда нити ће бити много, нити би, по томе, требало да буде и једног. А да ли члановима архидијецезалног фонда, односно њиховим удовицама и сирочадима, прети кака год опаеност од спојења фондова? Не само да не прети, него им је корист и сигурност већа и очигледна. А ево зашто. §. 29. уредбе о општем мировинском фонду установљује и одређује: Сви они свештеници и ђакони, које ова уредба као чланове било архидијецезалног било бачког и најпосле пакрачког удовичког фонда затече, ако се ти фондови слију са општим овим мировинским фондом, (§. 18.) примају се за редовне чланове овога завода без икаквог допла%ивања, са правом уживања мировипе од најнижег улога, ако нису веЛ у ире/јашњи фонд, кога су чланови били, улог од веКе класе уилатили. У шом случају имају траво на дотичну класу. Јасно као дан. А значи ово: сви чланови архидијецезалног фонда, без обзира колики су улог у овај фонд уплатити, примају се за редовне чланове оиштег мировинског фонда са иравом уживања мировине од најнижег улога ($. 5.) т. ј. од 200 фор. А то значи: тридесет и пет чланова архидијецезалног фонда, кад се овај епоји са ошнтим мировпнским фондом, ма да, им је улог у архидијецезалном фонду од 100 фор., биће чланови општег мировин-

С тр . 691.

ског фонда са улогом од 200 фор., а без да за то и филира доплате што год. Значи и то: да ће и она четир члана са 150 фор. улога у архидијецезалном фонду, бити чланови општег фонда са улогом од 200 фор., тако исто без икаквог дошгаћивања. Оним пак члановима архидијецезалног фонда, са улогом од 200, 205 и 210, остаће тај улог нетакнут и непромењен и у општем фонду. Није ли ово очигледна материјална корист скоро половице чланова архидијецезалног фонда, а безоиасност и за другу половицу чланова његових? Ту очигледну корист још ће очигледнпје осетити чланови архидијецезалног фонда, у случају спојења овога са општим фондом, онда, кад не буду у оншти фонд морали уплаћивати бар најмању чланарину од 200 фор. чим овај фонд од 1. јануара 1896. стуни у живот, као што ће по 27 §. уредбе морати бити редовни чланови тога фонда. Но не само чланарину са главним (најмањим) улогом од 200 фор , него и са 6°/ 0 каматом на ту своту од навршене 40 до достигнуте године живота свога. мораће уилатити и чланови архидијецезалног фонда у општи фонд, — ако се овај не споји са општим фондом. Иротивници еиојења фондова неће то спојење ни за то, јер се боје, да општи фонд евентуално не ће бити кадар подмирити све доспеле мировине, те да би тако будуће удовицз данашњих члановаархидијецезалногфонда, па И У /Г0В'"У\ -пппгп. фтпгаг-тгртс мају мировину или нрипомоћи, биле услед евентуалне неспособности општег фонда за подмиривање свију наступелих мировина, ускраћене у пензији коју добијају или коју би добити имале. Но и ова бојазан је у главноме неоснована крај §. 30 мировинске уредбе. Тај § гласи и одређује овако: Удовице и сиротани, који из иосшојеЛих фондова: карловачког, бачког и пакрачког било мировине, било ириаомоЛи и милостиње ирима.ју, иримаКе их — у случају сиојења ших фондова са оишшим ми/ровинским фондом — и на даље из овог мировинског фонда у оној исшој мери и иод оним истим увешима, као што су то веЛ уживали. Јасно је и то као дан. Удовице и сиро-

„СРПСКИ СИОН."