Српски сион

Г ,Р. 42.

НЕШТО О ИКОНИ ПРЕСВ. ТРОЈИЦЕ*)

„Две иконе и ; две старе, две ретке икопе описао сам ја у 1. и 2. броју ,Вранича Православља" : икону иресв Богородице, и то аранске, и икону иресв. Тројице, и то у облику човека са три лица на једној глави. На онис тих икона написао је г. Дим. Руварац у Земунском .Новом Времену" (бр. 101 — 1(13. и 105—106.) у чланку „Страховити створ људске маште" своје нримедбе и замерке. Далеко бих отишао, када бих на цео тај чланак одговарао; с тога ћу одговоритн само на иека главнија места, и то, ко.шко ми могуће буде краће. Описом иконе иресв. Тројице — вели г. Р. „ужасно сам осрамотио и себе и иову богословију, а највише свога иекадашњег проФесора догматике, г. нроту Јована Вороту". За што ? Што сам нретпоетавио, да читаоци „Вранича" такове иконе не само виделн, него да за такову икону ни чули нису: те ио томе, што нисам знао, да је такову икону описао и штамнао у „Старинару" 1888. г. нроФес -ор велике школе, Михајло Валтровић. „Што је описано у „Старинару", није у „Браничу". Ко су чптаоци „Старинара" ? Г. Р. и...? Читају ли сви иретплатници „Бранича" уједно и „Станаринара" ? Сумњам, да и десети део срнских свештеника чита „Старинара"; но нека је и пети. Па баш да сам знао, да јеједан за такову икону не само чуо, већ ју и видео: — а њих четворица да нису, зар онда писам онако рећи и оно нретноставити могао ? Г. Р. се чуди, како сам могао и смео такову икону пазвати „леиом и занимљивом", кад је она — но суду Валтровићевом — „страховити створ л.удске маште; усиљавање без истине и могућности; немоћан и одвратан нокушај, па ма се само као алегорија сматрала". Г. Р. нема довол,но речи да ме осуди, што сам ту икону „са нажњом и уживањем посматрао", тако, да са ње „ока скинути не мсгох", и што ми та икона „очи не боде". Ако је г. 1 Ј . та икона страшна и одвратна мени није; ако та икона г. Р. „очи боде" — мени не; с тога нити ја г. Р. корети, нити г. Р. мене осуђивати може. Не гледе сви људи једну те исту ствар једпаким очима, те и не суде о њој једпако. — „Оиоко кцктно« погикак>1|1ћ1Л(& к>110д=

гтко, а гпагаелш/мх гилд Нож/а егтк ' — У 411 св. иисмо. Назарен бсга од иконе и крста, јер не разуме идеје иконе и крста часнота; а нравославни Хришћанин смсрно се клања и срдачно целива икону и часни крст, јер не гледа и не мисли на икону и крст, него на онога, који је на икони и крсту. Имао сам прилику не један нут само видети икону — тобож правоелавну, — бар на њој није била пресв. Тројица са три лица на једној глави, па ми је за то ипак та икона, са своје израде, била и „страшна и одвратна": међу тим икона иресв. Тројице са три лица на једној глави, п ако — као што у онису рекох — представља „нешто необично, ненриродно, чудновато", инак је тако израђена, да сам ју са уживањем носматрао, и да са ње ока лако скинути не могох. Највише и најжешћеје напао г. Р. овај став описа мога : „А кад узмеш у обзир, шта та глава са три лица иредставља: онда некако и иехотице долазиш до тога, да номислиш да се зар само тако а не друкче, може јасно представити и насликати: ,,ОкАтаА и единогВфндА Троица н неразд^лнаА". Г. Р. тврди, да је икона пресв. Тројице са три лица на једној глави — јеретичка. М. Валтровић казује, да је такова икона „требала бити очигледно оружје нротив јереси о св. Тројици", и да су такове иконе рађене и издавано „у нохвалној тежњи, да бране и нотврде учење, које црква налаже на се верује, и које ум људски не може потиуно да разчлани и схвати". Па је ли онда такова икона јеретичка? Гаси .ии се ватра ватром: јерес — јереси? Да докаже, да је така икона иресв. Тројице јеретичка, г. Р. „ироговори крунну реч", наведе *) Дајемо места овој самоодбрани у овоме листу, и ако је чланак „Две иконе" штампан био у „Браничу Правосдавља". Дајемо му места, — кмд већ г. Станикић држи, да се треба освртатп на маните инсулте г. Димитрија Руварца, — дајемо места за то, јер је, то г. Ст. својом сарадњом заслужио од овога листа. Разуме се да је ово и нрва и поеледња, коју дозвољавамо у овом листу о спорноме цитању. Читаоци ће већ нз овога одговора г. Станикића моћи видети колико у инсулту г. Димитрија Руварца беше оправданости, а колнко обестц која га однеколико година у његовој високоучености бесом разапиње. Ми у тај спор не улазимо и ако смо на то провоцирани, јер између нас. и г. Р. не може више спора бити, пошто смо ми о њему — на чнсто. Кад нам је г. Станикић приказ икоие св. Троице, о којој је реч, нудио за „Сион"., ми га не примисмо. А што имамо да кажемо г. Станикићу у погледу фотографисања те иконс, то смо му рскли братскнм цутем п иачином и уверенн смо, да ће нас нослушати. У.—