Српски сион

Б р . 43 •>д Његове Светостн седио је високопреосвећени г. епископ бамки Герман, десио му градоначелнпк г. Ланковић. п лево кр. кот. судац г. 'Вура пл. Нањанпн. Свечарски колач јо пресекао дворски капелаи Сергнје Нопић, а преломио га св. патријарх Геор гије са мнлнм својим гостом преузв. г. бароном Ннлићем. После свршеног обреда „сечења колача'' дигао је нреузвншени свечар чашу у славу Божју и свога милог крсног имена, а у здравље Његовога Велнчанства, од нрплике са овим речима.: „Преиснуњен благодарношћу вечном и благом. Промислу, којп ме је удосгојио да данашњн дап дочекам у овој новој, велељеиној натријарашкој згради, дпжем чашу у славу божју н светог ми крсног имена, а у здравље Ње,'овога Величанства, премплостивог ми цара и краља Франца Јосифа I. чије име није зарезано само на спомен. плочи каменитој овога патријарашкога двора, него н у срцу сваког православног Србина славне му н сретне нам монархије, зарезано за то, јер је то вечно заслужио својом милошћу и нревишњом љубављу, којом обасипа увек верни му народ иравославни срнски у благословеним земљама светле му круне и силнога жезла, а коју је превишњу милост и ненроменљиву љубав благоизволео најмилостивије и најгласније изјавати и у своме превишњем одговору на мој смирени ноздрав у Загребу*. Ову здравпцу коју је Његова Светост из дубине својих нлеменитих осећаја изрекла, попраћена је бурним усклицима живио, као што је Србин научио да увек понраћа са одушевљењем име свога иремилостивог цара и краља, чим се оно спомене. Другу је здравицу подигао нреузвишени свечар у здравље својих милих гостију, а поименце преузвишепом г. барону Николићу, високопреосвећоном г. епискоиу Герману и велеможном г ноджупану ил. .Турковићу. Први је одздравно нреузв. г. барон Николић, напив здравље Његовој Свзтости „кога као главу наше цркве сви внсоко почитујемо, кога ноштујемо као искреног родољуба, а ја као старог лријатеља". Високопреосвећени г. еинскои бачки Герман, коме је Његова Светост у здравнци својој нзјавила, да је уверена да се високопреосвећении г. енископ, принашајућн у место Њега данас безкрвну жртву од срца за Њега помолио Вогу, —наздравиоје уврло лепој и срдачној здравицн Његовој Светости, нагласив многе досадање заслуге Његове Светости за цркву нашу и народ, које су му већ снлеле венац неумрлих заслуг!. „Молимо се, рече високопреосве-

Стр. 717 ћенп, Госноду 1)0I V. да Вашу Светост што дуже поживп. како би својпм прекал.еним искустиом и неуморним радом учпнили што више и новпх добара црквн и народу, којој сте већ н до сада учинили многа и мила добра, која иико и никакнм својнм неделпма претрпатп ни затрнагн не може*. Бурно одушевл,ење и клицање поиратило је ову красну и лепо пзречену здравицу. Тре11И је. ио реду, одздравио Његовој Светости велеможни г. ноджупан пл. Јурковић, конштатујући да усклици, којн данас иснуњују дпвну дворану патријарашког двора у славу Његове Светости. нису усклпцп само иас нрпсутних. него усклицп стотине хил.ада православннх Срба патријарашкоме скинтру поверених. Желимо ли добра себи, својој цркви и народу, нре свега, рече, треба да смо међу собом сложни, треба да смо Срби и то нравославни Срби. Речи велеможног г. Јурковића су пропраћене бурним допадал.ем н одобравањем. После ове лепе одздравице г. иоджупана Јурковпћа, наздравио је св. Патријарх Георгије, из свег срца, своме милом сршком народу, коме је, осим свега што му жели, зажелио: да унозна своје истпните потребе и да се прихвати нравог пута и начпна, којим се до задовољена тих потреба доћп може. У вече у 8 сахати походила је Његова Светост „беседу 1 *, која је тај дан давана у корист иодизања сиоменика блаженопочившем митронолиту Стефану Сгратимировићу, Анастасијевићу, Сабову и другим добротворима гпмназије карловачке. Са Његовом Светости је походио беседу преузвпшени г. барон Николић и високопреосвећени г. епнскоп бачкп Герман. Његова Светост је дсчекана са френетнчким поздравним усклицима Дружина невачка је невала архпјерејски стих „ис иола ети деспота", а цела публпка. дупком напуњене дворане, дочекала је Његову Светост стојећки и стојала до год се архијерејски стих није испевао. [Беговој Светосгп ј Промпсао испунио жељу, да прослави своје мило крстно нме и у новоме двору патријарашкоме. Молимо се Промислу да најмилосгивије иснуни жељу и молитву и српске нравославне овомнтрополијске цркве п народа, да нам св Патрујарх Георгије што дуже, што сретннје, што славније краси и дичи славни нресто српских патрнјараха! Да живи св. Патрнјарх Георгије на многаја љета!! (Архидијецезални административни одбор )држао је даиа 17. (29.) октобра о. г. своју седницу под

„СРНСКИ сион»