Српски сион

В р . 43

је у седниди истог одбора од 10 (22.) јануара 1891. г. под бр. А. 0. 717/10 ов.с Предлеже!,!! уговор у бигној садржини њего; вој одобрити .... (с. е.) Под једним пак Његову Светост иредседавајућег Господина Патријарха овластити и умолити, да у речи стојећи уговор, чим би исти од уговарајућих странака према предизложеном захтеву одбора овог у гореозначеним (овде иснуштеним) тачкама допуњен, односно измењен био, високоелавном саборском одбору на одобрење, односно даљег сходног поступања ради поднети благоизволео. Кад је ствар те купопродаје дошла пред саборски одбор, овај је донео одлуку, да не налази себе надлежним, да ту ствар реши, него надлежним за то да држи народно-црквени сабор. Према тој одлуци саборског одбора, а јер је сабор сакупљен био г. 1892 , саборски је одбор ствар упитне купопродаје поднео сабору на надлежно решење. Народно-црквеии сабор узевши ствар у претрес, донео је одлуку под 2. новембром 1892. бр. 196 , којом упућује саборски одбор, да у нредмету купопродаје 29- !4 'ГЈ' јут. земљишта манастира Беочина, где се вади каја, набави од понудилаца Редлих Оренштајн и Шпицера изјаву, да примају уговорно предложене измене и донуне уговора по архидијецезалном административном одбору, и да са понудом својом остају у обвези до 31. децембра 1892., као и досгаверне грунтовне изводе и иоседовне листове и друге нроценбене исправе о целом објекту; а исто тако и стручњачко мишљење о том, каком снагом и односно количином и каквоћом располаже упитно земљиште за издавање и израду каје ; и најпосле да установи све околности, које говоре за или против продајо тога земљишта и да позове нонудиоце, да трошкове изасланства и извиђења ових околности из свога подмире. а по евему том, да се славном сабору још за време шога саборскога састанка поднесе образложени извештај. Услед горњега упутства је саборски одбор одлуком својом од 11. (23.) новембра 1892. бр. С. 0. 2334/733. ех 1892. учинио сходно расположење, да се горњем захтеву нар. цркв. сабора у свему тачно задовољи, а нарочито је том приликом изаслана и саборско-одборска комисија, да са стручњаком, који је замољен од високе хрватско слав.-далматинске земаљске

владе, на лицу места све још потребне околности извиди, и тражене податке саборском одбору са својим извешћем поднесе. Изаслано саборско одборско поверенсгво изпшавши на лице места са краљевско земал.ско — владним стручњаком, који је у Карловце стигао 20. новембра (2. децембра) у битности је извршило налоге саборског одбора и са свима нодацима и стручњачким мњењем, којега је мримило дана :>8. новембра (10. децембра), поднело саборском одбору свој овопредметни извештај, на што је саборски одбор својом одлуком од 29. новембра (11. децембра.) 1892. бр. записника 814. примивши још и од управе манастирске и понудилачке фирме потребне списе и изјаве — решио је, извештај комисије у коме иста предлаже, да се купопродаја упит ног земљишта манастира Беочина ценом од 100 000 Фор. а. вр. одобри, поново срп. иравосл. народно-црквеном сабору на одобрење ноднесе. ; Но сабор је закључен већ сутра. п;ан 30. новембра. (12. децембра) 1892. ГГо том је ствар ова лежала код саб. одбора чекајући на сабор све дотле, док није са друге стране покренута. Наиме на представку управе и братства манастира Беочина, одлучио је саборски одбор под бр. С. 0. 1317/223. ех~Г894. иггу представку са осталим скупљеним овонредметним списима народно-црквеном сабору с препоруком на шшо брже решење подиеши. Услед уложенога утока уираве манасширске иротив ше одлуке на високо краљевско угарско мипистарсшво богочасши и јавне насшаве, заиште високо исто све овопредметне списе и мишљење од Његове Светости преузв. господина патријарха. Његова Светост, преузв г. патријарх Георгије благоизволео је своје миш.г.еп.е изрази ги у изјави: да се он у питању целисходности продаје унитног земљишта манастира Беочина придружује мишљењу саборског одбора, а наиме, да је та продаја ио манастир Беочин корисна. По добивеним списима и таком мишљењу ЈБегове Светости. а уз иовратак списа, умоли високо исго министарство Његову Светост господина патријарха, да целу ствар предложи саборском одбору, да ју саборски одбор изнимно (ио што нема српско-православног народно-црквеног сабора, који је означен веК као надлежан форум), у свом делокругу реши и да се уз поновну