Српски сион

С тр . 712.

Још неколико искрених речи, пред екупштину ради епајања партикуларних еа општим митрополијеким евештеничко-удовичким мировинеким фондом. ти се. Сви смо ми једнаки и пред Богом и пред народом, па био он свештеник ма у ком крају митрополије: треба све нас да руково-

Држим да не ће бити ниједног свештеника — члана архидијецезалног удовичко свештеничког фонда, који би био иротив спајања овога са општим мировинским фондом, кад ирочита чланак г. Јеремића у 42. бр. „Сри. Сиона". Г. Јеремић је врло добро ироучио целу ствар и тако образложио, да заиста тако мора бити и да другчије не може бити. Кад дакле тако стоји и кад су партикуларном архидиј. - фонду тако рећи дани избројани, запгго онда бити против спајања? Па све да не буде данашњи тај фонд такове судбине — каква га очекује — зар није требало решити још у прошлој скуиштини и једногласни закључак створити за спајање? Јер би се по такој љубави познало да смо ученици Христови ? Немојмо браћо бити егоисте, него помозимо један другом и благодаримо Богу што смо ми у сретнијим околностима били у то време кад се тај фонд код нас основао, него остала браћа, који такав фонд не имадоше; а сад нам се пружа прилика да покажемо како их љубимо, а то ћемо учинити тим, кад спојимо наш фонд са општим без да будемо иоле оштећени. Још једном велим: покажимо целом свету на впдику, да се међусобно љубимо и да смо готови увек једни за другог жртвова-

ди једна вера, једна љубав, једна нада, а то ће бити кад се макар на овај начин спојимо и удружимо. Пословица вели: „камен до ка мена. иалача, зрно до зрно погача." Жао ми беше што нисам могао у првој скупштини учествоватн — због болести своје — те нисам сигуран да ћу моћи и на идућу скупштину доћи због истог разлога. За то изјављујем овим начином да сам за снајање*) и мећем ово неколико речи сво.ј браћи свештеницима на срце, шат би их довела' овакова мисао и слога на идућу скупштину, на веселим срцем и мирном душом да иристуие к сје дињењу, а Бог милостиви нека нам онда то дело благослови. У то име срећно и да Бог да! Стеван Шими$, парох Ст. Пазовачки *) И нрошле се сгсунштине један брат изјавио брзојавно за спајање Фондова. То б» преко сутра, у уторак, могла учинити и" сва друга браћа, која баш не би могла доћи на екушитину. Свакако треба да се чује жеља чланова архидијецезалног Ф 'нда, на ма то било и на тај еамо начин. - Ур -

НЕШТО О ИКОНИ ПРЕСВ. ТРОЈИЦЕ (Наставак).

По догматици код „учеља о иресв. Тројици у списима св. отаца трсба добро разликовати суштину догмата, или мисао, која се у љему садржи, и начии изражавања и потанкога објашљаваља те мисли". И ако „начин изражавања и иотанкога објашљаваља мисли о трима Божанским лицима при јсдинству суштаства није био код св. отаца — свагда јасаи, тачап и одређеп" (стр. 130.) — ипак се рећи не може, да и.ихово учсље о пресв, Тројици беше криво и лажно. Што важи за ,учење" о неком догмату, то исто важи и за иредставу тога догмата на икопи. Прво 15 главно је „суштииа, мисао", која јс на икони изведена и представљена ; а друго је „начин", како је та „мисао" изведспа п представ-

љена. Главно је, да је „суштина, мисао" икоие иравилна и здрава; а „начин" ма и не био нотпуно „јасан, тачан и одређсн". На „начин изражавања", односно представљања неможемо строго мотрити п пазити, особито онда, кад зпачо, да се „суштина, мисао" потиуно г јасн<>, тачно и одрсђсно" изразити, односно ирсдетавити и не можс. А што јс икона пресв. Тројице са три лица на једној глави — пеприродиа, томе се није чудити Сами сиој и сједиљење Божанских Лица је надириродан: таковога споја и сједин.ења природа не нознајс. Па надприродно — нриродно сс представити и не може. Кад смо, — да би „достојно могли носити имс хришћапина" — дужни „ерцсм примати и