Српски сион

е<т ш

„СГПСКИ СИОН."

Г .Р. 45

У дољњем сирату здања овпг налазп се служитељски стан, дворана за бпблиотоку, унравитељева званична дворана, архива, физнкална аудиторија, хемична лабораторија и физикални кабинет. У горњем снрагу налазе се четнри школске дворане. од кпјих .је једна, највеКа, удешена и за наставу у краснонису, цртању, црквеном нојању н хармонпјском иојању и иевању. Ту је још н кабинег за географ<'ка учила и за мннералошку збнрку и зборница нрофесорскога особља. Пошто се уписивање ученика н ученица за ову 1895/6 школску годину нретходно обавило, на Малу Госнојину држано је нризивање Св. Духа, а затим су мушки нрпправници из цркве са својом заставом и у нратњн свију својих нрофесора дошли у ово ново здање учпте.т>ске школе, где је нречаснн госноднн Младен Борђошки свршпо мало освећење водице и благословио новн овај дом н све н.егово дворане. а но том је управиге.в у пе-

колико топлих речи ноучио ученике и са одушевл.ењем сноменуо је име великог добротвора народног Светог Патријарха српског Георгија, којн је својом дарежл.ивошКу иодпгао ова.ј велељегЈни храм иросвети нар>дној. којн ће служити као бедем за сачување н одржање васпитања и наставе срнскога нодмладка у духу свете православне вере и мнле наше српске народности. Кратки овај говор управитељев пресецап је био више нута са громким ускликом „Живпо Св. Патријарх срнски Георгије Бранковпћ," а на завршетку у здравл.е и долгоденствије основатеља новога здања мушке учитељско школе сомборске отнојали су сложно и громогласно нринравници: „ Многаја љеша!" Тиме се отварање оделења мушке учптељске школе претходно и у тпшини завршило, а свечано освоћење овог великољенног .пколског здања доцније ћесе но наредбн Оветога Патријарха ејајно и достојанствено обавнти „Шк. Л.-

о милостињи.

ПО УЧЕЊУ СВ. ОТАЦА ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГА И ДРУГИХ.

Сваки је Хришћанин ду.кап да иснун.ава све добродетели, али све опе без једпе добродетели, која је царин,а свију добродетели, не могу увести човека у царство пебеспо. II пе само да је вбогтога врло важна та добродетел, што има тако велику сплу, да без п.е 11ико пе мои;е и не1.е битп иуштен у царетво небеспо, веК је важна н нбог тога, што она питомце своје уподобл.ава Вогу Добродетел се та назива стнњом Мнлостип.ом се оиа пазива :та то, што нроизнлази иа ми.тостп т. ј. кад иеко, који је племеиита и милостива срца чппи добра н нритиче у номоК свом ближн.ему, који се иалазн у певол.н Милост нобуђује у човеку милосрђе према оипма. којн су у јади(»м п очајиом по.тожају'; а номоК, која им се уканује, иавнва се милостип.ом Преиодобни Исак Сн])ин говори о гом овако: „Милосрђе је брнга, коју иобуђује V човеку милост и која се одиоси па све

нодједнако са нуио саучешКа." А ев. Грнгорије Ниски говори: „Милост је својевол.на брига, која ностаје у намп услед туђих беда. Милост се рађа иа л.убавн и она јој је основа." ..Ако но учеп.у ан. Павла па и самог Господа Исуса Хрис/га, говори св. Григорије Иогослов, треба сматрати л.убав као нрву и најглавнију ваповед, у којој <•(' садржи у крагко сав аакоп н нророци ; то .ин.го- \ оида највеКи део л.убавп мора еастав.т.ати, ! као што ја држим, л.убав прехга беДннма, сажален.е н саучешКе према оиима. којп су с пами једиога рода. Лер никаква служба нпје тако нријатна Погу, комо предходе .инлос.т и нстнна (Пс. 88, 16.). као што је елужба л.убавн, п аа иишта неКе тако нраведпи Судија, но што шшерн иашу мнлост, паградити пао евојим човекол.уб љем, као пгго Ке пае иаградптп аа паше човекољубл.е," Милостин.а је царица евију доброде-

те.ти, говорн св Јоватг Зтатоустп. којн пас