Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 730,

ирло брзо узводи на небо. Белика и изванредна је сша љезипа. Велику смелост има она нЈ^ед Богом, јер оиа као нека нарица иролази са великом смелошћу небесне сводове, и оне силе небесне, којима су новерена врата небеска, чим виде милостињу да иде, отварају их са великом почашћу ради ње и другим добродетелима. А кад виде остале добродетели саме да иду без милостиње, оне затварају врата исиред њих и не иуштају их у иебо. То се може видети и из оне приче о иет девојака, које нису биле пуштене па свадбу само за то. 1ито нису имале у својим светилницима стално уља. И ето ту можемо лако да видимо разлику: милосрђе без чистоте (девичности) довело је оне, које су га имале на небо, а чистота без милосрђа није могла да ностигне то. Чистота је дело добро 3 надцриродно; али и то добро, велико и надириродио дело, кад није сједињено са човекољубљем, не може да доведе шта више ни до самог предверја браћног „чертога". Види само, како ли је велика моћ човекол.убља и снага милосгиње. Чистота без милостиње није могла да доведе ни до самог нредверја, а милостиња је и без чистоте са великом славом привела питомце своје у царство небесно, које је приуготовљено још т тре саз,цања свша. За то су и опи. који нису обилато указивали милостиње и зачули: идише, нв познајем вас; а оии, који су нахраиили гладиог и папојили жедног Христа, и ако се и нису одликовали чисготом зачули: одише благословенн Оца мој<га; примише царсшво, које вам је ириуготовљено од иостања света. (Мат. 25, 34.) Па то је са свим и праведно: јер онај, који чува чистоту своју и пости, тај користи само себи; а онај, који је милосрдна срца, тај је опште пристаниште свију оних, који се иалазе у невољи; тај снасава ближње своје из беде, помаже у нужди и невољи другим .људма. А измећу добрих дела се обично она цене јако, која служе иа добро других. Кад дакле сви ви то зиате, љубазни моји, и ви, који живите у браку, и ви, који чините нодвиге у чи стоти, оида се вежбајте са иајвс.ћом усрдношћу у милостињи због тога, што иначе пе ћете моћи достигнути царства небесна.

Кад не миже ни сама чистота без милостиње да доведе у царство небеено, то онда да лп се може без ње икакво друго добро дело учинити ? Не може се никакво. С тога онда свом душом својом и свим силама својим нодливајмо уље у светилнике своје, радимб то ненростано и обилато, да нам светлост буде увек јасна и богата". „Милост је својство божје, говори св. Јован Златоусти. Тим именом сам Бог воли да се назива: гишвдар и милостнв је Госмод, дуготриељив и многомилосшив (Пс. 144, 8.); и још : милост божја је ио сво] земљи. (Нс. 102, 11.) Она је спасла род човечји, јер да се Бог није смиловао на нас. то би сви ми изгинули Она је измирила нас некадашње љуте непријатеље; она иам је нрибавила небројена блага; она је нобудила и самог сина божјег да постане човеком и да се жртвује за нас. Бог је створио небо, земљу, море, — велика су то дела и достојна су његове иремудрости! Но ничим он није тако нривезао к себи род човечји, као што га је привезао својим милосрћем и човекољубљем, па и то су дела његове премудрости, силе и благости ; но и од тога је још више оно, што је он постао човеком. Зар му се зато не дивимо још више? Зар му за то нисмо још већма одани? II Бога ништа не може толико расположити према нами, као што може милосрђе. Сетимо се, да и сам свет постоји из милости Милост човечја на искренога свога, а милосш Госиодња на свако тело. (Сир. 18. 12.) Како то на свако тело? Преставиш ли себи грешнике, или праведнике, зар мислиш, да они сви не потребују милосги божје и да се не користе њоме? За шго, реци ми, Бог даје да сунце његово обасјава добре н зле (Мат. 5. 45.) Шта би бнло, кад би ои само неколико година обуставио кишу, зар не би нропали сви ми ? Шта би било, кад би он потресао земљу, зар не би погииули сви ? Сада можемо слободпо рећи: шта је човек, те га се оиомињет (Пс. 8 5 )? Кад би Бог само загрозио земљи, ностало би одмах све јадним гробом, Те кад ми можемо да покваримо кућу, разоримо читаво село. тако исто је и за њега врло лако упиштити све и поново створити. За то он, који има