Српски сион

1>р •!;>

такову власт над нама, и ако види да сваки дан грешимо, инак нас не каиии аа то, те но томе онда зар нас ие грни из милости ? И животиње постоје и спасавају се ио милости његовој. Јер је казано: људе и живошиње, сиасаваш Госиоде. (Пс. 35 7.) Он је погледао на земљу и напуиио је разним животињама, А за што ? Ради тебе. А тебе зашто је створио ? Зар не да чиниш добра дела? Ништа нема лепшег и див нијег од милостиње. Она је узрочница светлости и тамо горе и овде доле. И за сијаЛе се, говори иророк Исаија, видело твОЈе као зора,ако учиниш милосши ближњему свому. (Ис. 58. 10.) Видиш-ли каква је сала милости божје. Она је произвела све, она је створила свет, створила Анђеле, и то све једино ио бла10сти својој. За што је Бог, реци ми, будући да је сам, створио толико много разних других суштастава? Зар не но благости својој? Зар не за то што је човекољубив? И кад год се будеш запитао сам, за што је ово или зашто јеоно, увек ћеш наћи да је за то, што је оп нун благости. И тако будимо милосрдни према ближњима, да би и сами били помиловани. Ј Кад вршимо дела милосрђа, ми се удос•гојавамо од Госиода више награде — да се назовемо подобнима Богу. ,,Кад се у богодухновеним слисима, говори св. Григорије ниски, назива Бог милостивим, то значи, да ће сваки онај који буде милосрдна срца, удостојити се божја блаженства, достигнувши оно, чиме се именује Божанство Милосшив је и ирааедан Госиод , (Пс. 114 4.) И зар није блажепо то за човека, да се назове онаковим именом, каковим се за дела своја назива Бог? Милосрђе је знак Божанства, говори св. Јован Златоусти. Бити милостивим зпачи што и бити Богом. Буди опому, који је у несрећи, Бог, говори св. Григорије Богослов подражујући милосрђу божијем. Јер ништа не може тако уподобити човека Богу, као што може чинење добрих дела. У човекује више свега божанствено оно, што он може да чини добра дела. Послужи милостињи, говори нреподобни Исак Сирин, јер кад се у унутрашњости твојој палази она онда постаје у теби опа дивном красотом, којом се унодобљаваш Богу. Наше

милосрђе нека буде као и зрцало, да би могли видети сами у себи опај лчк и ону истиниту слику, какова је у божијој прнроди и у суштаству божијем. Милост је у истини царица, која пас чини подобнима Богу, говири св. Јовап Златоусти. Милосрђе и саучешће нас уподобљава Богу, Госнод није казао: ако будете постили, то ћете бити подобни оцу вашему. Већ шта је рекао? Будише милосрдни, говори оп, као шшо је и ошац ваш, који је на иебесима (ЈЈук. 6. 36.) Ето то — то је дело божје. Милосши хоЛу, говори он а не жршве. (Ос. 0. 6.) Кад је давао Господ остале своје зановеди, он није упогребио за њих речи: будгте милосрдни као шшо је и ошац ваш милосрдан, већ је те речи унотре био, говорећи само о милостињи. Јер ништа нас толико не уподобљава Богу као чинење добрих дела. Христос говорећи о посту и чистоти, споменуо је и о царству небесном; а кад је заиоведао, да чинимо милостиње, да будемо човекољубиви, да гајимо у срцу своме милосрђе, он је тада указао и на награду, која је куд и камо више од царства небеског; да будеше синови оца свога, који је на набесими (Мат. 5 45.) Јер само оне заповеди чине л>уде синовима божијим, — које служе општој користи. То да изрази и рекао је Христос: јер он даје да сунце обасјава и зле и добре, и даје дажд и праведнима и не ираведнима. Тако и ви употребљујте своја имања на чипење добра браћи својој, нодражавајте оному, који нам подједнако свима нтаље блага своја." „Ништа није тако пријатно Богу, „говори св Јован Златоуети. као нгго је милостиња. Его за што су свештеиици, цареви и нророци бивали помазани уљем, јер су уље примали они као символ човекољубља божијег. За то ће и на страшном суду. говори св. Василије Велики, где ће праведнике нризвати к себи Господ нрво место заузети онај, који буде милостив. Опај. који нахрани друге, биће први међу онима, који се буду удостојили ночасти; онај, ко.ји дели хлеба, биће позван нре свију других; онај. који буде врло услужан и издашан, биће уведен у живот пре других праведника "