Српски сион

Б Р . 45

„СРИСКИ СИОН."

Нахтевајући да чинимо дела милосрђа, Госиод наш га дао већ од саме нрироде. „Сви се ми већ од саме природе побуђујемо да будемо милостиви и нема у природи нашој никаква друга бол>а својства, него што је то својство, говори св. Јован Златоусти. Бог врло јако жели, да ми чинимо дела милосрђа. па зато је он и аановедио ирироди, да пас што више нобуђује на милосрђе, ноказујући иам да ои силно воли милосрђе. Чинен.е милостпн.е другима, коју палаже Бог, исто је тако добро и за опе који је чиие. .,Бог ;је лановедио. да се чине дела милосрђа, говори св. Ловап Златоусти, не само ради тога, да би се нахранили бедни, већ ради и тога, да би и сами опи, ко.ји чине, иадобили доброчинства од Бога Шга више ми долазимо до тога. да је оп заповедио да се чине дела мило срђа још више радп ових последп.их, него ли ради оних првих. Зар Бог није могао да заповеди земљи,да па њој израсте само суво злато г 1 Онај, који је рекао: нека пусши земља из еебе баље (Бит. 1, 11.) што је одмах у том тренутку и постало у свој својој красоти, зар тај исти није могао дх заиоведи, да сви извори и реке нротекну свуда златом? Но он није хтео то, већ је оставио многе да живе у беди и то

ради н.ихове али и ради твоје користи Беда је више згодпија за добродетели, него ли богатсгво; јер они, који се осећају да су грешни, тн могу наћи велике утехе у чинењу добрих дела онима, који су у беди. Сам се Госнод тако бринуо о том. даје и оп еам, кад се сишао доле на земљу и оваилотио, чинио добра беднима Он се тога пије стидео, већ нгга више ои је то радосно чинио, да би показао тиме. да и други треба гако да чине. Он је благословив хљебове нахраиио хил.адама. једном заповеди је могао учипити све пгго је хтео. У једчом минуту је могао он створити хиљадама домова за сиротин.у, у којима би опа нашла скровишта. Но он то ииак пије хтео да учини, него је заповедио својим учеиицима, да имају своју благајницу у којој ће да чувају милодаре, и тим да помажу сиротињи. Христос, који је могао нахранити са нет хлебова пет хиљада душа, а дрги пут опет —- четири хиљаде душа, — зар није исто тако могао да нахрани и себе и оне, који су ишли с њим ? Зангго је он иримао јела од жена? Иђаху за њим жене , говори св. Нисмо, и служахц му (Марко 15. 41.) Он је то чииио само за то, да би ми могли видети. како се он брине о онима, који другима чине добра. (Наставиће се )

ОКРУЖНИЦА Патријаршијека и Синодална поеланица Впреосвећеној и Преоевећеној у Хриету браћи, Митрополитима и Епиекопима, евештенетву и целом благочеетивом и побожном правоелавном народу најеветијег апоетолеког и патријаршијског преетола Цариградског. (Наставак).

7. Једна, дакле, евета саборна и аиостолека црква седам Ваеел.енских сабора веровала је и догматизовала еагласно јеванђелским речима, да свети дух исходи од оца, али на аападу од IX. већ века, почеше вређати и извртати свети еимвол вере, еастављен и утврђен Васељенским саборима, и самовољно се ироносила мисао, да свети дух иеходи и од сина. Сигурно ће бити нознато папи Лаву XIII., да јс иравославни предход- ј ник п имсњак н.егов, Ј1ав III., 809. г. саборно одбацио и жигосао против јеванђески и пеумесци овај додатак ,и од сина (1Шо<|ие) н нацртао

иеновређеио и без икаког додатка евсти символ 1. и П. Васељенеког Сабора на две саборне таблице грчки и латински, с примедбом : Ово је ставио Лав за љубав и ради чувања православце вере. (Наес Бео розш атоге е1 саике1а 1Гс1е1 ог(Ј|ос!охае). ( Види Анаетасија нрезвитера и библиотекара рнмског „УИат 1|ео1П8 III." — Живот Ј1ава Н1 у животонису нана) (А свети Фотије номињући рад правоелавног наие римског Лава Ш. нротив јеретика, у иознатом свом ииему, уиућеном митронолиту Аквилијском у Италнји, изражава сс орако: Јер, и Лав римски архијерсј ?