Српски сион

С тр . 742,

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 45

онај стари и опет иосле њега нови ЈГав, једно су и исто мислили о саборној и апостолској цркви, о светим архијерејима пре њих и аностолским установама ; као што се види : први је много допринео да се састане четврти, свети Васељенски Сабор, иославши од своје стране заступннке из свештених људи, и своје рођено писмо, у коме и Несторија и Јевтихија укорава и осуђује, и у коме се види, да свети дух но ранијим саборским одлукама исходи од оца, а не и од синаТако исто и доцнији Лав, вером па и звањем исти. Овај топли ревнитељ нобожности, није дозвољавао ни на који начин, и никако, да се варварским језиком вређа наше благочестиво учење; јелинским гласом даде се, као што беше у почетку речено, онима на западу славити и богоеловесвовати свету Тројицу. II не само речју и заповешћу да је то тражио, него је и на таблицама неким у облику неких стубова, напшао и на вратима прквеним утврдио и ставио тако на углед свакоме, како би свима било лакше изучавати благочашће и уклонити метод, екривених и празнословних, који оскврњава благочашће наП1их Хришћана, (бебтероу оапоч е>.аууас/ тхссрос тоу Г.7ЛГра ТОУ ТОО б110ТС|1(0? Тф уб77^0е7ТО 1'[ф В7. тоО ПатроЈ гхтгоргоо^еуоу Пугбјгатод) и не само да су ова два свештена човека, од оних, који су на западу светлили својом побожношћу и неповређено сачували све, јединствени на занаду, него и у осталим земљама не беше довољан број. — Писмо 5. §. 3.) Исто тако, да једва у X. веку, или у П';четку једанајестог, уведенјезванично и у Риму, у свети символ вере нротив јеванђелски и недозвољени онај додатак, и по што огтаје ири својим новачењима римска цр,;ва и не враћа се к догмама Васељених сабора, узима ова нотпуну одговорпост пред једном, светом саборном и апостолском Христовом црквом, која се тврдо држи старих одредаба и у свему чува предани јој аманет вере, покоравајући се тако и аностолској заповести: , Доојш амапет сачувај Духом Светим. који живи.унама; клони се саблажњивих празних разговора и ирепирања лажно названога разума, којим неки, хвалећи се, отпадаше од всре." (II. Тим. 1, 14—15 1. Тим. 6 20) 8. Једна, света. саборна и аностолска црква седам Васељенеких сабора, крстила јо трикратним иогружењем у води, а пана Пелагије онозива зановест господњу о трикратном иогружсњу; дочим се у ХШ. веку још, држало на западу крштење кроз трикратно погружење, а јасин су сведоци

томе, и саме Логружаонице, које се још налазе очуване у старијим храмовима у Италији; али у доцнија времена уведено је и примљено у папској цркви кропљење и обливање, и она остаје још у ов ј новотарији, ширећи тако све више искоиани њоме .јаз, — а иравоелавни остајући верни апостолском преда.њу п одредбама цркве седам Васељенских сабора, „ стално се боре за отпиту тековину и отачаско благо здраве вере." 9. Једна, света, саборна и аиостолска црква седам Васељенеких сабора, по нримеру Сиаситеља нашег, вршида је Вожанску Евхаристију више од хиљаду година на истоку и на западу квасним хлебом, као што то евсдоче и сами иапски богослови, љубител.и иетине; алн панска црква, још од једанајеетог века, учинила је једну новину тиме, што је у тајну Божанске Евхаристије (причешЛе) увела и употребљава неквасни хлеб. 10. Једна, света, саборна и апостолска црква седам Васел>енских сабора, нримила је, да се часни дарови оевећују после молитве за призивањз светога духа а кроз благост свештеника, као што то тврде и стари тиници Рима и Француеке, но доцпије и у томе је римека црква ноказала своју повотарнју, те је примила самовољно то, да освећење часних дарова бива с возгласом Господњих речи: Примите једите, то је моје тело, и иите из ове сви, јер је то моја крв. (Маг. 26, 27). 11. Једна, света, саборна и апостолска црква седам Васељенских сабора, држећи се заиовести Господње : Пите из ове сви. (Мат. 26, 27,) давала је причешће свима из Свете Чаше. али папска црква од IX века па овамо н овде је увела једну новину, лишавајући истом световњаке причешћа из Свете Чаше, што је нротив заиовести Росподње и ошите ирактике старе цркве, чему су ее противили и забрањивали то многи од старих иравославних римских јепископа, 15. Једна, света, саборна и апостолска црква седам Васељенских сабора држећи се Богодухновеног учења св, нисма и од вајкада апостолског предања, моли се н првзива милост Божнју ради опроштења и уепокојења у Господу упокојене браће (Мат. 26, 31. Јевр. 11, 39-тим 4. 8. Макав II. 12, 48.), али апостолека црква од XII века оа овамо измисли и сакупи у лицу напе, као једнога новлашћеног, да умножава новотарије о ватри чиетилишту; о иреостатку врлина светих и делењу ових (за новац) оиима, који се моле и овоме слично, признадајући у једпо и савре-