Српски сион

Б р . 45.

меиу награду ираведннцима ире омштсг ваекреења и еуда. 13. Ледна, евета, еаоориа и амостолека црква еедам Вассљемеких еабора исмоведа је:но чисто м нескврно од Духа Светога и Марије дјевс мадмриродно овамлоКсње јсдинца синл и слова Божјег; али замадна црква и овде је омет увела једиу новотармју ! једва нре 40 година, исмоведајући нсобнчну догму, о нсскврнои зачеКу Богородицс н мриснодјевс Маријс, што јс нснознато у ста])пј цркви, и 1мто је иначе нанадато, у своје време, од стране одличнијих панскнх Богослова. 14. Ове дакле, и:).мс1)у овмх двеју цркава створене на занаду, као штоје речсно, важне и битне у вери ранлике, оетавл,а н.С10Во Нлажснство, и истиче у својој енциклики, као главнији иједини тобож узрок нссугласнцс нитањс о првенству римског јепискона, и умућује мас на ннворе, да нотражимо и видимо, шта су мислилн нраоци наши, и шта смо добилн у мрвој епоси Хршн ћанства. Ну нроучавајући свете Оце и Васел.епске саборе црквс мрвих девет векова сазнајемо то, да се јениском Рима никад није сматрао као највиша влает и непогрешима глава цркве, и да еваки јеппскоп јеетс глава п председник своје помеспе цркве, нотчињавајући се само саборским, целе црквс одредбама м одлукама као јединим неногреншмим, и од којега је нравила иајмање изузетан и јепископ Рима, као што то сведочи црквеиа историја; а једиии вечни Вођ и глава цркве јесте Госмод наш Исус Хрнстос, јер : Он је глава телу црквс. (Кол. 1, 18.) за коју је и својим Божанственим ученицима и апостолима при своме вознесењу рекао: „И ево, ја сам с вамн у све дане до свршетка века". (Мат. 28, 30.). У светоме мисму, амостол Петар, којега, у извесном циљу, иаписте замишљају као основаоца римске цркве и првога јеиискома исте, држећи ее апокриФних књига из Н-га века, такозваних Нсевдиклимемдија, м|>имл>ен је као раван равнима на апостолском сабору у Јерусалиму и горко је прекорен на једно.м месту од аностола Павла, као што се види из мосланице овога Галаћанима (Гал. 6, 11.) па п оно мссто ујеванђењу, на које пас унуНује ПонтнФикије Рима: „Ти сн Петар, о на ооом камену сазидаЛу Цркву своју" (Мат.

16, 18.), нознато јс са свим и самим напиетама, да у мрве векове цркве, беше мредање, и да сви без разлшсе Божанскм иСвети Оци, са свим другојачије и у духу православном тумаче и да нод речмма : „« камен гемељац непоколебими, на комс јс Гослој сазндао своју цркву. да ју и врата паклена нсИс надвладати", подразумевају метафорички ттраву н нстиниту исповест Петрову о Тосиоду, .да јеон Христос, син Ђогажива и (Мат. 16, 16) на којој исповести н вери стшјена -јс непомично спаситслна Еванђелска ироиовед свих ипостола и њихових пријемника. Одаклс и небесни аностол Павле, тумачећи ове Пожанске м богодухновенс речи, вели : ,,//о благодати Пожнјој, која ми је дана. ј<1 као нремудри нанмар поставих темељ, а дрцги зида у висину, али сваки нека гле.да како зида. Јер темслм другога нико не може иоставити осим онога, који је иоставље.н, и који је Псус Христос а ; (1. Кор. 3, 10 11.) у другоме писму, темељ оемов напрстка у Христа верујућих, или чланова тела Христова „које јс црква " (Колош. 1, 24.) м пишући ЈеФесцима, назива их све у.једмо апостолима н мророцима : „ Тако дакле. више нисте туђи. и дошљаци, него живите са светима и домаЛи сте Богу; назидани на темељу апостола и иророка, гдс је камен од угла сам Исус Христос". (ЈеФес. 2, 19—20. — умореди 1. Иетра 2, 4. Открив. 21, 14.). Ирема овакој-садржини благодухмовеног учења апоетолског о темељу и вођи цркве Божије, нриродно је да свети Оцм, узимајући у обзир та аиоетолска предања и учењн. никако ниеу могли имати, митн се могла у њима зачсти идеја о аисолутној власти и ирвенству аиостола Петра н римских јепискотга, нити су друго ка!;во тумачсње, са свим немриродпо и непозмато, могли дати о цркви ономе месту у јеванЈјељу, нег> истинито и иравославно, или замислити у себн и самовољно нову догму о иотиуном ирвенству римеког јепискоиа као насљедиика, тобож, Иетровог, јер цркву римску, није основао у главноме аиостол Летар, чији аиостолски рад у Рнму сасвим је неиознат у историји, него небеснн аиостол незнабожаца Павле кроз евоје учсннке, чија је аиостолска служба у Рнму иначе свакоме иозната. (Види дела анос. 28, 15, — Рим, 1. 9—15. 1б, 15.-16).

(ПаставиТи: ео).

Ф