Српски сион

С тр . 754. „СРП СКИ СИ ОН." Б р . 46. НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Пред саетанак „анкете ради ријешења питања о саетављању и штампању вјероучевних књига за основне и средње школе."

У овогодишљем 89. броју „Срп. Сиона" објављепо је, да је г св. Сипод овлаетио виеокопреоевећепог г. епиекопа бачког Германа Опачића, да еазове анкету ради решеп.а питања о састављању и шталпању вероучевних књига за основне и сре г т,ње школе; а уједно је умолио саборски одбор да одобри и изда потребпу своту за иодмирење трошкова те анкете " Закључком овим изрекао је св. архијерејеки сипод православне с]шске митроиолије карловачке једну одлуку, истина са евијем природну, али и значајиу, одлуку наиме, да он на своју бригу узима рије шење питања о уџбеиицима за вјерозаконску обуку у основним и средп.им школама. ОвиЈем је екинута та брига са свију, који су, звани и незвапи, иа своју руку нокретали и на свој начин хтјели да ријеше, па и ријешавали важно ово питап.е Бригу ту брине сада св. архијерејски синод, њиме овлаштеии гоен. епискон и опи, које је св. синод на то позвао, или опи које св. синодом овлаштени госп. епиекои на то одабере и нозове.* Ми други могли би сада обратити евоју иажњу на другу страну и за другим својим иослом поћи, а нитање о уџбеницима за вјерозаконску обуку наше пајмлађе и средн.ошколске омладине позванима препустити и њиме се не бавити. Али уредник „Сри. Сиопа" пе ће још да се окани овога питања, већ ме нозва, да нанишем: шта мислим о тој анкети и о иачину, којим она треба посао свој да * Дознали емо, да су у одређену анкету позваиа пс1. ова господа: протопрезвитер ст.-бечсјски Јован Ворота, протојерсј и пр. ректор богослови.је Јован Вучковић, протојереј и катихст.ч Милош Лали1. из Госпића, катихета јереј Сава Теодоровић из ЗемунЛ, катихета, јереј Јован Не тровић из Загреба, нрофссор богословије јереј Јован Живковић, катихета јсромонах Михаило Миловановић из Н. Сада, катихета ђакон Алсксандар Живанонић из Осека; загим госнода: Димитрије Иешковић, кр. жун. школски надаорник нз Веловара, Глигорије Војнсвић равнајући учител. у Вуковару н Ннкола Шумон.а проФесор нрепар.мндије у Накрацу. Ур —

започне и сврши. Увјерен сам да би иајбоље бпло, не пачати се у туђи иосао. према томе, не одазвати се нозиву госп. уредника. Било би то пајбоље, ако већ ради ничега другога, а оно бар ради тога, да ко год опет не свали на ме осуду, да само смишљам и којешта измишљам! Иа ипак, пошто еам у дну душе увјерен, да је таква осуда изречеиа ради ствари, која је добра била, и пошто држим да би, одбијајући нозив г. уредпика, а из бојазпи да ме и опет суде и осуде, огријешио се и сам о евоју мисао, одазивам се позиву и ево ћу рећи своје назоре о споменутој анкети и иачину њезина рада. Да премучим те своје иазоре. рекох, огријешио бих се и о своју мисао. Тијем сам хтио рећи, да је мисао о аикети овој била и моја мисао. Има томе већ њеколико година, како ми један од наших бол.их недагога, или бар педагошких писапа, иостави питање: За што не напишете једап добар катихизис за нашу дјену? Мјесто одговора па ово нитање, ста вио сам и ја п.ему питап.е: а зар би се Ви одважили, да се сами писања катихизиса латите, ако би Вам била намјера, да иапишете у свему д^бар катихизис, који би захтјевима и религијозне обуке и недагошко-дидактичним нравилима одговарао, те био потпуно еагласап нотребама и нркве и нЈколе? Могли би се удружити, одговори он. Ви. човјек нрквене службе, и ја, човјек школске службе, да се сложимо, на ваљда би могли добар уџбепик написати. Може бити да би у друштву успјели, али, рекох му. ако би тај у друштву састављен катихизис но себи и сам за се н добар био, опет сам увјерен, да би исти, доведен у свезу са осталим што се у школи учитн има, ностао несавршен. Ви знате, тако наетавих, да се у нашим школама пе учи само катвхизис, већ и друго