Српски сион

Отр. 755.

што-шта из облаети религијозно-наравствене, Све пак што се учи, треба да је тијесио везано, да једпо из другога извире, једио другом пут крчи, уз то још да је у доброме складу са укуиним душевним развитком, до којега школа свог ученика сваке поједиие године, шта више, свакога нојединога дана, а можемо слободно рећи, са сваком ноједином лекпијом, доводи. Па при таквим околностима да иишемо, ма и у друштву, добар катихизис! А знамо ли, да ли нам је осиова, на којој би тај катихизис засновали, добра и прикладна? Да ли је паставни илан ставио у основу, из св Писма, оно и само оно, што би ми иашли, да, према душевном развитку уче ника и своти појмова, до којих се узвио у оио доба, када би му ми у руке дали катихизис, у тај катихизис сведемо и повежемо? Поред овога, шта ћемо са онијем, што носле катихизиса долази? Да ли наставни илан пе изиекује у томе што више, или можда мање, ио што је наш катихизис кадар оправдати, или што он оправдава ? Видите ли, како је савршенство и најбољега катихизиса сгвар врло релативна. Оп је добар само онда, ако је све друго добро и ако је он сам састављен према свему ономе другом. За то ја мислим, да онај, који хоће да има добар катихизис за школу — јер о овој је само ријеч мора нрије евега имати скројен добар насгавни план, не само у најкрунпијим тачкама, него и у појединостима, и тек онда да опо мјесто, за које је катихизис одредио, н.име исиуии. Ради ли он друкчије, нанисаће можда изврсну кп.игу са натииеом катихизис, али је врло вјероватно, да та изврсна кн.ига, као катихизис за школу, неће бити добра. Ношто пак ни један поједипац иема права на ирописаноме наставпом плану ништа мијењати, дакле ни опда, када би на н>ему и у њему опазио баш и погрјеншо штогод, то наравно да нико не може гараитовати ии за врсноћу. рецимо, катихизиса, који би напиеао, јер то зависи од врсноће иаставпога нлана. А на тај наставпи план баш нодижу се тужбе еа евију страна, и ако наши катихизиси збил.а одговарају томе илану, онда и тужбе на њих и осуде над њима, пога-

ђају наставни план. Ко дакле хоће да у уџбеницима иашнм што год поправља, мора прије свега пристуиити поправци наставнога плана, а ово опет не смије пико еамовласно чинити. Не остаје према томе ништа друго, него да она власт, која наставни план прописује, подвргне исти оштром прегледу. Оштри тај нреглед морала би односна власт повјерити оштрим очима најбољих вјероучитеља, најискуснијих недагога, најврснијих учитеља. II тек онда, када и ако ови успију прекројити или скројити добар паставни нлан, може се на основу истога нријећи, са изгледом на уепјех, на нонравл.ање данашњих уџбеника, или писање нових, који би, као школске књиге, могли бити добри. Имате нотнуио право, одобраваше он, премда ја о тој ствари нијесам тако мислио. Али. када ће то бити што би Би хтјели да буде ? То ће бити онда, када наш архијерејски синод буде хтио узети етвар у своје руке, када се он одважи, да тражи и када нађе згодне људе за ноеао, на им га повјери и омогући им да га и ураде. Тијем мишљах наш разговор завршити. Али не хтједе наш педагог још да сврши, већ наставља: Ви ете сада дошли у Сион, иа покрените то нитање и гледајте да се оио ријеши овако, како сте сада говс,рили Није моја ствар, рекох му, да оваква питања нокрећем. Круг мојега дјелања други је. Али, ако ми ма који од онијех, који се и о овоме, као и о свему што се дотиче вјере и цркве морају да старају, ако ме ма који од н.их потакне, да и о овоме што речем, знајте да не могу ништа друго рећи, него ово што сам Вам сада изговорио. Овако се свршио наведепи разговор између госп. Димитрија Нешковића и писца ових редака. Рекав ово, ја сам у главном одговорио и ономе што је г. уредник хтио. У горњем изражени су и моји назори о задаћи ове наше анкете и гледиште моје на начин, на који би она, но моме мишљен.у, евоју задаћу ријешити требала. Горе реченоме мало бих шта имало још