Српски сион
О тр . 779.
стигнућа жељеног у Христу спасења, лако ћсте разумети, ако савесно узмете у обзир иоруку небеснога аиостола Павла Солуњанима, где каже „Тако дакле, браћо, стојте и држите урсдбе, којом се научисте или рсчју или пз иослаиицз паше". (Солуњан 11. 2, 15); још и Галаћапима што ппше исти Божански апостол: „Чуднм се, да се тако одмах одвраћаше на друго јеванђеље од онога, које вас иозва благодаћу Христовом ;
дања, благочашћа п побожности. Пазимо и Ч у. вајмо се сви од лажних апостола, који долазећи у облпку оваца нокушавају варати и мамити простодушнија срца код нас, разним н сумњивим обсћап.пма, мпслећи, да је све право што радс н обраћају ка упији, ако се само иризна наиа за пајвишег и непогрешивог и апсолутног госнодара целе цркве н једног на земљи насљедника Христовог и извор сваке благодати ! ! ! !
које није друго, само што неки сметају вас. и Нарочито пак Божијом милошћу поставЛ)ени јс
хоће да изврну јеванђел>е Христово" (Гал. 1. 6 —8). Ну клоните се од тих изврт ,па јевађелске истине, „јер такови не служе Господу нашему Исусу Христу, него евоме трбуху п благим речима и благословнма прелашћују (варају) срце бсзазлених (Рим 16, 18.) и дођите у крило једне свсте, саборне и аиостолскс и Ножије П ,Р 1;ве која се састоји из целине Богом засађених благородних випограда у православној Васел.енн, у
ипскопи, пастири п учитељи светих Гожијих цркава; — пазимо дакле, на ребе и на све стадо у коме нас Дух свети ностави владикама, да чувамо Цркву Госиода и Бога коју стече крвљу својом. (Дел. Анос. 20, 28.) како биемо могли дати одговора; — гога ради молимо друг друга и доиуњујмо л ноправл.ајмо један другога. А Бог сваке благодати, који нас позва на всчну своју славу Христу Исусу, он да нас усавршн
нераздвојном јединству једне Снасителпе верс у ј утврди, укрепи и утемељи" (I. Солуњ. 5. 11.-1
Христа, у вези мира и духу сједињених једиа с другом светпх Божијих Цркава, те Да иостигпсте у Христу жељено снасење, и прослави се тако и у Вама прехвално и иреславно пме Госиода и Бога н сиаса нашег Исуса Христа, који је страдао за снассње света. 25. Ми пак, који смо благодаћу и благоволсњем Преблагога Бога часни дсловп.тела Христова т. ј. .једне. свете^ саборне п аиостолскс Др кве, држимо сс отачаског и аиостолско1а ире
Петрова 5, 10.) и даде евима, да се посвете снетлошћу ЈБегове благодати п упознају истину еви, који су изван и далеко од једног, светог и опиггег православног кола словесиог његовог стада. 0Л18 жј слака и держава вх к'кки к"ккокх, Из цариградске Патријаришјс Августа мјссена 1895 г. (Долазе Потииси : Патријарха и члапова св. Синода.) Прсвео сипђел НиНифор.
I
г
-.да * , о
1В0ТДХ
;сл
Б Е Л Е Ш К Е. (Архијерејока служба.) Па дан св. Баведенија, као храмовни дан ,горље цркве" карловачке, служио је св. Патријарх Гворгије св. литургију у тој цркви. У знак жалости за блаженоупокојеним еиисконом Нектаријем, била је 11>егова Светост. нреиојасана црним нојасом и одевена у строго црно одело. (Високопреосве&ени г. епископ бачки Герман) походно је 1Бегову Светост, иреузв. г. натријарха Гсоргија 21. о. м. . (Поводом смрти блаженоупокојеног епископа Нектарија). Смрт нреосвећеног нокојника оглашена је у Карловцн великим звоном саборне цркве; а у
-<9'\ 0А
■^1 *
знак жалосги вмјс се цриа застава са двора натријарашког, саборие цркве и богословије. На архијерејској литургији, на дан св. Баведенија, учпњен је и сномен бдаженоупокојеном еиискону Нектарију. Његова Светост, иатрнјарх Георгије благоизволио. је на сарану блаженоунокојено епнскоиа Нектарија изаслати као застуиннке иатријарашкога двора: г. сииђела Лукпјана Богдаиовића н г. архиђакона Димитрпја Бранковића. (Вршачка Епаркијска управа) издала је ову носмртнпцу: Потписана енархијска унрава јавља жалосну вест, да се је Бисокоиреосвећени и високодостојнп госиодин Нектарије Димитријевић, ираво-