Српски сион

С тр , 774.

служе Христу! Ј1ако ће проћи кро:? огањ оне ноге, које су ходиле ио тамницама ради Христа; неће окусити тежииу окова оне руке, које се бринуле за њега везана. Ти си га оденуо, оделом, а сам ћеш се обући у одежду спасења; ти си био с њиме у тамници, на бићеш с п.име и у царству Он исповеда свима ие стидећи се, већ захвално признавајући, да си га ти надгледао " „Важност милостиње се не мери количином онога што дајемо, говори св. Јован Златоусти, већ душевпим расположењем нашим Не тражн се свагда мера имања, већ мера срдачног расноложења. Онај, којн је милостива и богата срца, ма био иовцем пајсиромашнији између л>уди, може их све надмашиги л.убавл.у према невољнима и странима, милостињом, и свакнм другим делом милосрћа. Не расиолаже нас богатство новчапо, већ богатство душевпо да будемо милосрдпи. И она удовица са двема својим лептама је надмашила множину богаташа, и сиромаштво јој није било никаква нрепопа. Пе нродају се за новац блага небеска, не могу се опа кунити новцем. већ добром вољом онога, који деЛи иовац, л.убавл.у његовом. узвишавањем над стварима светским, човекољубљем, милостип>ом. Бог нје обећао царство своје за таланге злавећ за чашу хладне воде, за усрдпост;

није обећао за смрт ради њега. већ за добру во.ву чинен.а: те према томе и смрт није нешто велико. Имаш ли један новчић само ? Куни за новчић небо, али не зато, што. је ваљда иебо тако јевтино, већ за то, што је Госнод човекољубив. Немаш ли ни новЧшћа? Ти подај онда чашу хладне воде. И ако ко напоји од ових малих са.ио чашом студене воде у име моје. говори Госиод, пе&е му плаша проиасти. (Мат 10. 42.) Ако је когод сиромах, па му дође па врата сиромах, ие стиди се наш Госиод нри мити од њега и лепту, пгга вшпе оп говори, да је од њега добио вмше, него лп од људи, који су му дали врло мпого. Да ,Г је нешто много или мало, Бог не цепн но оном. што се даје, већ по расположењу опога, који даје. Не тугуј певољииче због сиромаштва, јер у еиромаштву је мпоголакше за тебе достигпути пебо. На и ако ништа друго вшне немаш. већ само С ])це пупо љубави и саучешћа, п за то ћете очекивати паграда. Тога је ради св. аностол Павле и зановедао : плачите са плачнима (Римљ. 12. 1-">.), и отмињите се сужања, као да сте с њима заједно свезапи . (Јевр 13. 3) Онај, којн нема, тај не може иод : лежати осуди, или још бол.е да кажемо, тај је већ достојан паграде. Чини добра, када можеш чинити. (Приче 3 27.) (Свршићо сс!.

О ПОЈАВИ УМРЛИХ по Чокеу

„Исус стаде међу њима и рече им : мир вам. А они ен уплашише, и поплашсни будући мишљаху да ниде духа. II рече им: шта се нлашите? II зашто такове миели долазе у с]Ш.а ваша? Видите руке моје и ноге моје. Ј;> сам главом. Опинајте ме и видите јер дух тијела и костију нема, као што видитс, да ја имам." (Лук. '24. 36. 39 ) Кад нромотрпмо горње речи св. нисма, нагледа нам сасвијем изллшно питање: могу ли се душе умрлих нојавити да нх ми видимо? Јер рпјечи божанственог Опаситеља: опииајте ме л вндите; јер дух тела л. костнју нема,

као игго видите да ја имам," — које је изговорио својим ученицима, кад им се јавио пошље свог славног воскресења — јасио иоказују, да је вјера у по.јављење п виђење душа умрлих са свпјем неосновано. Ла ипак, кад знамо, да их још л данас лмаде много п врло много, који држе . да је то нијав.кене могуКе, шта више као непобитно перују, да се то појавл>ење з,1И-а 1,а и да се душе умрлих донста вп1;ају 1;ао ноћне утваре; па кид оиет с друге стране помислимо, да то вјеровап е може имати знатног утицаја, на здравље и живог душе п тијела, п кад номислимо, да то вјеровање може имати рђавпјех ношл.еДпца ио нанредак човјечансгва