Српски сион

С ТР . 788.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р . 48.

иеху иепита сврши, објавиће предеедник кандидату одлуку исиитие комисије, те ако је кандидат у свему задовољио, издаће му се уз прописани биљег, сведоџба; ако пак није, не ће му ее сведоџба издати све дотле, док не поправи или не нонови испит. §. 28. Сведоџба о положеном исниту има садржавати потнуни национале кандидатов и опћу оцену оспособљена сходно речима, установљенима у §-у 1б-ом ове уредбе. §■ 24. Оверовљени нрепис сваког испитног заиисника, доставиће председник иепитне комисије митрополиту-патријарху у оиће, а на носе и епископу двјецезану дотичног испитаног кандидата. §. 25. Док кандидат није стекао овом уредбом прописаио оснособљење, дотле може, на основу сведоџбе о ноложеном испиту зрелости и сведоџбе добивене по окончаном течају богословских наука намештен бити у средњим школама за намесног вероучитеља (сунлента).

26.

Ако оспособљени кандидат још није ступио у чин свештенички, биће му дужност да то учини најдаље за годину дана иосле стечеиог оспособл,ења. §. 27 Уредба ова ее не иротеже на оне катихете,

које је као сталне у средњим школама већ затекла. § 28. Од дана, кад ступи ова уредба у живот, могу бити стални вероучитељи у средњим школама само они, који су одговорили прописима ове уредбе. §• 29. Пристојба за сваки, било редовни, било поновни испит, установл.ује се у евоти од 30 Фор. а. вр. и има се уз молбеницу за испит положитп председнику испитне комиеије, што ће председник на молбеници ирибележити. §. 30. Пристојба, коју кандидат иоложи, дели се на једнаке делове између чланова испитне комисије. Путне пак трошковс (кола, жељезницу II., кл.. лађу I. кл.) и нутне дневнице од 3 Фор. на дан, добивају чланови испитне комисије из срп. прав. нар. цркв. клирикалног школског Фонда. §• 31. Уредба оваступа у живот 1. јануара 1896. год. §• 32, Извршење ове уредбе новерава се митроиолиту~патријарху српском. Из седнице св. архијерејског синода, држане у Карловцима 21. септембра (3. октобра) 1895. године. Георгије с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, НАДГРОБНО СЛОВО. Говонио II РИ ОНКЛУ БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ ЕпИСКОП А В Р III А Ч К 0 Г Нектарија Димитрцјеви&а Милутин Трбић, парох вршачки. у еаборној вршачкој цркви 24. новембра 1895. године.

— Отворите се двери дарске, да кроз вас уђе владика наш! ... — Окадимо Га кадом мирисавим, па подигпимо главе своје. да их осени свети Његов благослов ? . . — Додирнимо крилима л.убави нам топле жицу светлих жел>а, иа отпојмо владици нам светом: „Ис пола ети деспота" . . .

— Отворимо срца своја, да још једном са архинастирских Му усана чујемо мудру реч, реч тако слатку горким овим дневима, тако утешну народноме очају, тако лековиту отвореним ранама на телу нам народњем ! . . . — Гледајмо Га, гледајмо ноборника светиња наших, на да нас препороде и ује-