Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 803.

Четрдесет година свештене слуткбе ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА Георгија Бранковића. Реткп су људи, а још ређи тренуци у њихову животу, за које народ који разабире. ,Таве ли се, народ их радосно поздравља. То чиие велики народи, а још више малени. Чине зато, што такви л>уди животом п радом својим утичу на унутрашњи. а како где и на спољашњи живот свога народа. Сваки културни народ ирати такове људе, прати им сваки корак у њихову животу и деловању, захвалан им је, јер зна шта им дугује. Ако икоји народ, а оно малени српски народ дужан је да тако мисли, осећа и чини; дужан је тим пре, што је од увек узбуркано било море народнога ку живота, па као код других народа, тако и код српскога требало је наћи људи, да на такову мору ноузданом руком поведу брод свога народа. На такове људе одувек је сриски народ упирао своје очи; такове људе знао је српски народ ценити, поштовати и око њих се савијати. То нам сведочи прошлост овостраног српског народа за ово двеста година народнога му живота Политичне и културне прилике овостраног српског народа створиле су и тому народу такове рзтке људе ; створиле су бродаре његова живота, око којих се тај народ савијао, јер је добро знао, да су такови људи позвани били, да приведу народни брод са узбурканога мора у тихо пристаниште народнога живота. Па ко су били ти бродари ? На оваково питање данас се лако одговора, да су то црквене иоглавице наше. Је ли пх ко нама за такову службу наметао, јесу ли се они ма из каквих побуда отимали за то ? Није и нису ! Томе нам је најбољи сведок наша историја, наша двестагодишња нрошлост. Баш као да је суђено, да оно бреме, које је узео на себе ирви српски архиепископ, да то бреме носе до данас са малим изузетком махом и сви наследници_њжо№-~у отгостраном народу—срт-ксгм-. Кад 4&_ т ако, није ли онда и ириродн о, а ка_#е-=к—Ррпском народу урођено, да се највише обазире на рад својих црквенпх гшглавица, особито на рад својих мишроиолита и иашријараха, јер је доиста њихов рад судбоносан за црквени и иросветни живот народни — живот сриски. Зато је и природно да пратимо не само цео живот тих ретких људи, него и да у њихову животу застанемо код већих одсека такова живота; да приберемо радњу њихову, коју су у животу свом наменили, и која је према приликама одређена, да утиче на црквени и просветни живот једнога милцјуна овостраног народа сриског. Тако чине и други просвећени народи, то ћемо да чинимо и ми данас, кад се навргиује иуних четрдесет година свештенога живота и рада данагиње нам црквене иоглавице — мишроиолиша и иашријарха сриског: Георгија БранковиЋа. * * * Дана 6. (18.) децембра 1855. године, а лицем на св. Николу, зађакони епископ бачки Платон АтанацковиЛ свог младог и даровитог богослова, а вредног раденика у конзисторији бачкој, Ђор(ја БранковиЛа, у катедралној нркви новосадској, у којо.ј је тога дана прва служба архијерејска одслужена од како је обновљена била. 0 Божићу 1856. г. рукоположи га за јереја и додели оцу његову Тимотију за капелана; а кад .је отац оболео, ностане 185-7. администратором парохије очине у Сенти. Ки две године није иротекло,- а млади свештеник Ђорђе БранковиЛ буде наименован за окружног иротоиресвитера и унапред је ве!; као такав признат био од сомборске црквене опћине за иароха сомборског. Онштина сомборска желела је имати проту у Сомбору, иа је дала изјаву епископу Платону, да 1»е онога признати за свога нрвога пароха, који буде постављен за протопресвитера сомборског. На ЈГреображење 1859. произведен је за проту, а прве недеље за тим дошао је у Сомбор У првој недељној служби у августу месецу држао је млади прота Бранковић свечано призивање