Српски сион

Стр . 804. „СРПСКИ СИОН." Вр^49.

гв. Духа при почетку школске године. Овим чином и првом својом проповедп задобио је срп,а свега одличнога грађаиства српског у Сомбору. Још у очи тога дана иосетио је најпре све три дркве сомборске, а у друштву са тадањим месннм школским управитељем Николом Вукићевићем и све основце школе срнске, у којима .је школску децу настирском иоуком поучио. За тим је посетио и варошку болницу. Оваковим чином показао је прота 'Борђе Бранковић унапред програм свога рада н означио поље на ком ће делати. Када је чинио иосете тадањем вел. жуиану Бачке, Торонтала и Вршда Исидору Николићу. за тим д. и кр. окружном новеренику Павлу Петровићу, председнику окружног земаљског суда Марку ПоповиКу и осталим вишим званичницима, све их је својом даровитошћу и умешношћу задобио тако, да је један између њих за њега рекао, да је „ решка појава међу свешшеницима." Држањем својим и умешношћу задобио је велику љубав и новерење код многобројних тада званичника у Сомбору н у околини. У дркви је задржао онај добар ред, који је заостао од проте Василија Ковачића, јер је еваки дан држао дело правило, дакле н саму литургију, која је у то време у целој јерархији нашој посведневно само у Сомбору држана. При богослужењу увео је добар ред н лепо појање, особито у недељне и празничне дане. Често је проповедао, а проповеди су му биле веома вешто сачињене и у чисто етичком .јеванђеоском духу. Овим проповедима умео је проповедник веома успешно утицати на хришћански морал код своје пастве, у коју је тиме улевао љубави према прадедовској вери православној. Такове савесне службе расадник био је он и у иодручном му свештенству нротоиресвитерата сомборског. У црквеној и градској општини и у жупанији бачкој, по повратку устава, суделовао је прота 'Борђе Бранковић као најврснији члан и одликовао се говорничким даром, и зрелим иредлозима, с којима је много добра учинио општој ствари, а после повратка устава и Србима, који су тражили хлеба у званичној служби. Године 1861. именован је прота г Борђе Бранковић од земаљског школског савета у Темишвару за управнтеља српске учитељске школе сомборске, и то иочасно звање вршио је с највећом марљивонгИ; Л ,472- -г. ло се време он много заузимао око унапређења -сртгске~учитељске школе, и његову се заузимању Жаг-најдшне^ захвалитл, што је дрквена оиштина сомборска на место старог, маленог и трошног здања школскот, у ком је од 1780. до 1810. норма учитељска, а од 1816 —1872. српска учитељска школа смешгена била, поднгнула ново лепо звање а према тадањој потреби ове школе новим школским и канцеларијским намештајем снабдела. На његово особито заузимање основао је бачки епископ Платон Атанацковић г Платонеум и , поклонивши овоме, својим даровним нисмом, најпре све нескупљене приходе од сидоксије и конвенције из сомборског, а за тим нред смрт и из новосадског и сегединског протопрезвитерата. Још је већу заслугу себи стекао нрота Ђорђе Бранковпћ трудом својим око прикупљања дугова из те закладе и око нриволе појединих општина и дужника владичиних на потнисивање уредних обвезница. Тим његовим неуморним трудом и настојавањем учињено је, да је главница платонеумске закладе порасла на 22 000 фор. Закладом овом, но гласу основног писма енископа Платона, рукује нравославна српска цркв. општина, а по платонеумском статуту из ове закладе платонеумски одбор са одобрењем бачке конзисторије издаје сиромашним приправницима сада 15 ручних стипендија, и то 7 по 60 фор, а 8 но 50 фор., као припомоћ за издржавање, док се у учител>ској школи добро уче и владају. Нуз то је ирота г Борђе Бранковић за време свога бављења у Сомбору издржавао сваке године но неколико приправника, дајући им храну за својим столом и иначе их потпомажући. У свом гостољубивом дому пријатељски је дочекивао браћу своју свештенике, не само из свог иротопресвитерата, него и из даљих крајева Српсгва. Његовим насгојањем прикупљена је милостиња и потпора за цркве и школе у српским крајевима. Његовим настојањем дала је сомборска, општина саградити нов иконостас, који је вешто насликао пок. академски сликар Павле Симић и који је са позлатом стао 40 000 фор. На свима српским народним саборима од 1861 —1879. и 1881. био је прота Ђорђе Бранковић свештеничким послаником сомборског округа и члан саборског одбора. Суделовао је у њима као највреднији и најагилнији члан све-