Српски сион

Стр . 818

л10кки." При објашњењу горе епомеиутих речи ап. ]Таи.1а у бееедп на рсчи 2 Кории. XIII, Г2, он говори: „шта озиачујуте речи: ,,локзлн'|{ скатој"? То, да од њега треба да је далеко притвориоет и лукаветво, којим је Јуда љубио Иеуеа Христа. Заповеђеии ио.т,убац елужи као епоеобност и средство да ее нобуди она љубав. којом дец? љубе овоје родитеље и родитељи евоју децу, и коју хране браћа рођена један према другом Па још је већа, важнија та љубав, названа ,,л0к34н1м «х скАТћ1 /ик," за то, што тамо делује чуство природс, а овде — благодат." У XXX беседи на 1 Корин говори : ми смо храм Нсуеа Христа, пољубац, који дајемо један другомјеете као неко предворје тога храма. Сам Христос при узајамном братском љубљењу, кроз наша уста, као кроз врата улази у тај храм, и улази сваки нут, кадгод искрено дајемо иољубац један другом. 0 узајамиом љубљењу верних на литурђији најстарије сведочанство припада најстаријем чпну најнажиијег хрншћанеког богоелужења — литурђијп „заповеди аиостолСких " По том сиоменику литурђпја се п ночињала тиме, што иосле улаза еиископа у храм, када ои пре ночетка богослужења, седне на својо место, остали евеКеници целнваху га „ц-киокашш« № ГосподНј ". Затим по свршетку тога дела литурђије, који ее зове литурђија оглашепих, ђакон узвикне (говорећи сасвим речима апосгола — Римљ. XVI, 16); „|цжк'ктстк!>Гт д1>8гх д1»8гл локзлнјмјх ска* ТК1Л41&." И нека л.убе, продужује писац књиге зановеди апостолскпх, свећеници епискоиа а еветовњаци муичси мушке, а женске женеке." И у многим другим најстаријим обредима, који се снршују сирском литурђијом ев. Василија Великог налази се тај указ. Пре него ће ночети то онће љубљење. пресвитер је читао особиту, за ту прилику састављену молитву, у којој се међу осталим разнашњује емисао тога љубљења: „Вечни Боже који си створио људе за бесмртност, који си испунио земљу миром . . . , испуни срца наша Твојим благоволењем, које даје мир, очистивши нас од сваког блуда н лукавства, и од сваког непомирљивог непријатељетва, и удостоји нас да пољубимо један другог с миром, са светим и божаиским пол.уицем, да нас слободне од сваког греха начиниш учасницима Твојих небесних дарова кроз Госнода нашег Псуса Христа. Сабор Лаодикијскн (канон XIX) такође заиоведа, да

Бр. 50

нредају мпр иргргр бсбоаад пресвнтери епископу и световњаци узајамно један другоч. Објашњујући то прдвило Лаодикијског сабора Зонара говори, да реч „мир" у њему значп љубљење — знак л,убави, јер иза л.убави иде мир, и допуњује, да иољупце мира даваху у старо доба не само свећеници еппскопу и световњаци један другом, већ н световњаци енископу, „чега сад нема," опажа тумач, заго, што се то из1-убило као н друго шго, што се вршило у старини Тумачење Зонарево попавл.а Аристпп, Ваљсамон н славенека Крмчаја. 0 томе, да су и жене узајамно љубиле једиа другу у време лигурђцје, веК не сномиње тумач правила XIX Лаодикијског сабора. Подробније сведочн о љубљењу мира у време литурђије ср. Кирило Јеруеалимски, у V поучавању о тајнама. Он спомиње, да су се не само љубили већ и грлилн. Зато (кад изађу из храма оглашени и којп се кају) ђакон узвикне: загрлимо један другог и пољубимо један другог. Љубљење то јеете сједињење душа и напомена да одагнамо сваку злобу. 0 узајамном љубљењу оних, к°ји су у храму за време богослужења у дан Пасхе еведочи св. Јован Дамаскину својим насхалпиу иесмама где не једаниут нонавља речи: Д1'1бгл о = кхилилгд." Па литурђији у време старог уза јамног љубљења свих вернпх, љубе ее међу собом свештенослужител.и с речима: Христос носред нас . . . јесте и биће." Пз неких места у делима Тертулијановим видпмо, да у храму, у време лптурђије ироповедници еиремајућн се да иду проноведати веру језичницима, даваху свој последњи опроштајци пољуб вернича, који су се екуиили. Западни црквени писци и црквени оци сведоче, да се л,убљење мира, у старој цркви на лутурђији, као што оиисасмо, свршава .10 не само у источној него н у западној нр.сви. само е том разликом, што ее у носледњој вршило пс у ночетку литурђије, већ после освећен.а дарова и поеле молитве Господње. Цес. Арелатскп говори:, кад се сврши освећење дарова, читамо молитву Госиодњу. За тнм (прссвитер рекне) мир с вама. И тада сви Хрншћани дају једап другом нол.уб, који је зиак мпра, ако то, што се чини Јсгпмаиде од срца. Блажени Августин прнча, како су православни д шали „Лобзапије мира," сииекоцу донатиста, који се е и.има ејединпо, у време свршаван.а, еаме тајие. Тертулпјаи сведочи да је и( опћсг правпла пскл.учено било вршење „лобзанија мира," које

„СРПСКИ СИОН."