Српски сион

С р . 50

,СРПСКИ СИОН."

О тр. 819.

бешс везано за сваку литурђију. То искључс11.с догодило сс у 1!реме страдања Спаситеља. Тертулијан нрича овако: ,у дане Пасхе, у којеимамо строго сачувана правила поста, уздржавајмо се од љубљења један с другим " На први поглед те речн иаводс нас на еумљу: зашто да се уздржапамо баш у дане Иасхе и како може битп на дан Пнсхе у цркви строги пост. ? Ствар сс објашњавц као што сс види из контекста, нростим нрсћутом у тој Фрази: Под Пасхом знаменити западни учитељ дрквени подразумева Пасху јеврејскц, која је иадала у споменутом случају у један дап етраснс седмице. Из контекста рсчн нелога дела његовог(„о молитви") види сс, да л.убл.еп.е као изра;', радоети, беше неумесно у Дане црквене жалости, — у дане страдања и смрти Спаситељеве. Код доцнијих западних црквеиих писаца спомиње се дан уздржавања од „л.убљења мира" — велика среда, кад Јуда предаде Христа љубљењем. Из других указа видимо, да у старој цркви, особито у заиадној, уздржаваху се од љубљења целе четрдесетнице. Друго свештепо служење у цркви где беше љубљења мира и љубави, беше тајна крштења. Када се свршила тајна они, који беху у храму л.убљ,аху ноео!фштс110 ; за знак духовног братства с новим чланом црквс. Ти пољуби даваху

(Ј)

,(ч

Б Е Л Е Ш К Е. (Нови дар Његове Светости, патријарха Георгија). На дан св. оца Николе о. г. благоизволиоје св. Пашријарх Георгије основати шроиоведнички фонд, за проповедање у саборној цркви карловачкој, са првим улогом од 1000 ф. уз изјаву, да ће од са,д сваке године на дан < в оца Николе тај фонд умножаватн са улогом од нових 1000 форинти. Уз то је св. иатријарх Георгије благоизволио установити да ће сваку нроповед од сад изговорену у саборној цркви награђивати засебном наградом. Нроповедник, који не би награде за себе примио, моћи ће с том наградом раснолагати на коју хоће добротворну сврху.

се новокрштеним младенцима. Св. Кипријан Картагински нрича, да је у његово време епискон Фид (ГМиз) утврдио, да се иоворођена деца не крсте пре осмог дана зато, што деца кад се роде обично су црвена и нечиста, те се не може вршити установљено љубљење без одиратности. Њему је одговорио Кипријан, да је „за чистог све чисто, и да нико нема права гадити се на оно, што је Бог изволео саздати." Осим Августина, који понавља те речи Кипријанове о обреду љубљења новорођенчета, говори о том одређено св. Јован Златоусти. Најпосле пол.убац, са састављан.см десних руку, бешс у старој, цркви важаи део обручења женика и невесте. 0 тој церемонији одлучно говори Тертулијан и уједно опажа, да тај обред прииада искључиво хришћанском браку, јер Ревека, но његовим речима, кад нође за Исака, није пружила десне руке његовој десници и није га пол>убила. 0 церсмонији предбрачног љубљења говори се у .једној одлуци Константина Беликог, издатој 336 г. Климент Александријски говори о злоупотребама предбрачног љубљења кад извршиоци тога обреда, допуштаху себи више, него што је донуштала црква, пре извршења саме тајне брака. Зато се касније обручење, као што је и сада, сјединило са самим венчањем. а свршавало се непосредно ире њега. С руског. Петар Весин.

(На св. Николу) сдужпла је Његова Светост, Патријарх Георгџје св. литургију у саборној цркви. уз асистенцију архимапдрпта хоиовског Мптрофана Шевића, нротојереја Ј. Вучковића и Ј. Јеремића, сииђела Дукпјана Богдановнћа, професора богословије јеромонаха Иларнјона Зеремског н јереја Ј. Жпвковпћа, јеромонаха Сергија Иоипћа, архиђакона и проф. богословије Димптрија Браиковпћа, протођакона Георгија Летића, ђакона и гимн. катихете Ивана Машпревпћа. При јектенијама усонших учињен је, по внсокој одредби Његове Светости Патријарха Георгија спомен блаженонокојним патрпјарснма Стефану Стратимировићу, Самуилу Машпревпћу, Герману Аићелићу и еиискоиима Платону Атаиацковићу и Иектарију Ди-