Српски сион

Б р. 5 _1 . постакљања двају салашких учитеља пздат је м. шк'>л. одбору на пзјасњење. — >'зет је на знање нзвештај м. школ. одбора у Н. С. о пзбору свога председилка; тужба пак Л . 1>. и другова нротпв тамошњег учитеља М. А. сматрана је као беснредметна, пошто је пзвпђај кривнде истог учитеља већ у току. — Наређено је м. школ. одбору у Т да одмах распише стечај на новоустановљено тамошње учитељско место — Заменнца т -еког учитеља Ј. Н. упућена је да у смислу наредбе овог одбора прима у новцу накиаду за земљу. — Одбијена је молба Ђ М. н Т. С. учитеља у II. С. у ногледу узанћене нлате тамошње иок. учитељнце К. П. Ос-им тога су узети на знање вшне извештаја м. школ. одбора о нофторннм школама и решени још некоји предмети од мање важности (Срби и гра^ански брак). У 146 бр. „Браника" чнтамо ову белешку: Пншу нам нз Старог Вечеја ово: „Многн се бојалн, да ће се наш свет отпадити од евеје свете цркве, кад наступп грађанскн брак Код других народности та је бојазан можда и оправдана, алн мн Орби. хвала Вогу, не треба да се тога бојпмо, јер наш народ је дубоко уверен. о томе, да му је његова света вера православна спас, па се и придржава непоколебпво њених пропнса, Тако вам могу јавпти радосну весг, да у нашем месту, које има свега 17.000 становиика, од којих је само 0000 Срба, за ирва два месеца грађанског брака беше нзмеђу ('4 брачна пара 40 пчрова Српских, а на остале вероисповести огпада 24. Од српских брачиих иарова још се ни један није задовољио само са грађанским браком, него су исти брачни паровн накнадно примили н црквени благослов То је заиста врло лепа појава, која н нас само веселнти може у овим тешким данима но наш народ". (Безразложна и детиаска приговарава.) Неки наши лнстови учннише ових дана „Срн. Спону" тушта ириговора, а сви скупа ноказаше да пм није до истине п збиље, као што је нознатом новосадском радикалском листу до нздовољавања својих циннчкнх ћефова и гадннх малиција. Замерише, е није помен блаженоночнвшем енпскопу Иектарпју учнњен на првом месту лпста. Једном ие би право ни што је тај помен бпо само од 32 реда. Па с-ве то приппсаше некој тенденцнји. Другом опет није ираво што белешкао седницама св. архијерејског Сииода није уврштенапред званичним делом. Други опет видио пропаст с-вегау штампарској погрешцн на челу 48 бр. „Сиона;" анпје му право ни што се нроизведења н руконолагања саопштавају у званичном делу нашег листа, и чега све ту нема. Помен блаженоночпвшем епнскопу Нектарпју учи-

С тр . 837.

њен је на нрвом меету незваннчног дела. А што пред незваннчни део долазп увек звани.чни део. н што се вест о смртн ма којег покојника не саонштава никад у званнчноме делу, томе је узрок не тенденција, каква се хтела пакосно подметнутн иашем листу, него уобичајенн цропис и ред свију званичних листова, који је нроипс п ред увек одржаван н у „Срп. Спону," а који у ниједнолдо сад случају није био нанунгген. Званични део није могао бити отклоњен из 47 бр. „Сиона" јер се благовремено имало саоиштити нмеиовање патрпјарашкога мандатара за вршачку дијецезу. Дакле. ни односни некролог као део незваннчног дела није могао доћи нред званпчан део. У осталом. ннјетет, поштовање и захвалност према људима не доказује се само некролозима н над гробом. него је више томе прилике да се учини за жпвота им Колико исгине има у пијетету некролога неких листова, најбоље доказују поступци истих лнстова ирема блаженоиоч. епископу Нектарију за живота му. Или је писање њнхово о жпвом епископу Нектарнју бпла лаж, или је лаж — некролог ? Нека нам господа, која живе епископе свакојаким погрдама и назпвнма делектују — као што је случај банг и са блаженоиочившим бивао — одговоре на то нитање, нак ће ствар бнтн брзо на чисто изведена о томе: ко се достојније одужио и за живота и но смрти блаженопочившег епискона Нектарија, чијој сени мора бити одвратио, да му име носле смрти злате баш они, који су га за живота безобзпрно, швадронерски — каљали. Нама је сасвим право, да извесна господа макар и над гробовнма нрнзнају неправде и заблуде своје. На оегала нриговарања не ћемо одговарати, јер је њихова злурадост, малиција п детињарија очнгледна сваком наметном и солидном човеку. (Слика „ Сеоба Срба : '). Врли уметник наш Паја .ЈовановиЛ израђује већ увелико поверену му израду слике „Сеоба Срба" под натријархом Чарнојевићем. Као што дознајемо уметник је уступпо загребачком трговду г. Петру Николпћу нраво умножавања те слнке на 50 годпна. Слика ће се умножити у једном од нрвнх завода нод надзором самог уметннка јој. А но свој нрилицн да ће се моћп набавити д* годние у јесен. (| Јереј Георгије Месарови&) умировљени нароху Сурчину (код Земуна) преселно се у вечност после дужег боловања. Сарањен је 11. (23.) о. м. уз велико саучешће сурчпнеког становнпштва и околног свештеистваг. Са нокојником онростпо се у надгробном говору нарох сурчински г. Јефтимије Матић. Вечан му покој!

„СРПСКИ СИОН."